Tekst sa stranice br 342 iz knjige "Njegoševci petog kontinenta" i moj komentar: 
 

...vag konzula da se sretne sa određenim ljudima koji su aktivni medju svojim sunarodnicima ili pak sa vodećim ljudima u iseljeničkim organizacijama bila je dio njegovog posla i objektivnih potreba. Mora upoznati ljude sa kojima će kasnije imati kontakte i sa kojima će sarađivati...

Prenio mi je pozdrave od zajedničkih poznanika iz Podgorice koji su ga preporučili da se javi i upozna, sa uvjerenjem da ćemo naći dosta zajedničkog za saradnju u interesu naših doseljenika ovdje.

Izrazio sam volju da mu pomognemo da se što bolje upozna sa našim narodom (posebno sa doseljenicima iz Crne Gore), što je i bila naša ljudska obaveza da mu se nadjemo pri ruci u svakom mogućem momentu ukoliko mu se ukaže potreba za bilo šta.

Saopštio sam mu naše planove za iduću godinu, šta sve i na koji način planiramo da radimo. Njemu se to mnogo svidjelo i sa velikim odobravanjem je pristao da i on participira u svom domenu, kada za to dođe vrijeme.

Rastali sma se prijateljski, dogovorivši se da se uskoro i čujemo i vidimo.

Naš sledeći susret je upriličen kada je on kao generalni konzul Srbije i Cme Gore organizovao prijem povodom srpskog filmskog festivala. Tada sam i čuo za konflikt koji se desio između njega i gosp. Mihaila Mandića. Novine koje su donijeli vijest o tom konfliktu su bile izašle dan prije. No, kako nijesam kupio taj broj, potrudio sam se da ga nabavim i da vidim šta sve piše u njemu povodom toga. Kažu da se i mi iz "Njegoša" pominjemo indirektno. Što smo to mi skrivili, nijesam mogao nikako da se sjetim. Sa tim Mandićem ne pamtim da sam imao neku skoriju konverzaciju, osim krajem 2000. godine kada sam ga lično zvao da dodje na Njegoševu akademiju i primi naš poklon kao jedan od ranijih rukovodioca društva. Nije došao, moram da kažem.

Mnogo sam se premišljao da li da ga zovem. Rekao sam da ne želim da budem u blizini čovjeka koji na sve načine gleda da dezavuiše naš rad. (Uzrok moga revolta je i drugi tekst u Monitoru "Pogled iz daljine", od oktobra 1998. god. autora S. Perovića).
Pročitao sam tekst u Vestima i jedino mogu da se složim sa činjenicom da sam izašao sa prijema iz generalnog konzulata koji je priredio ondašnji gen. konzul Ranko Kaluđerović, čini mi se, povodom ujedinjenja Cme Gore i Srbije, 1918. god.

--------- MOJ   KOMENATR -----------

O promašenoj misiji konzula Obradovića ima kompletan izvještaj na našem web sajtu pa se ovdje nećemo ponavljati. Ja sam na te proslave išao uvijek do tada jer imam mnogo srpskih prijatelja. Kada sam dobio tu pozivnicu napisao sam:

''Konačno smo stupili u vezu sa novodošlim konzulom Crne Gore, a  ujedno i Srbije - zvanično SCG, gospodinom Božidarom Obradovićem, a nedugo potom dobili i pozivnicu za prijem povodom "Četvrtog srpskog filmskog festivala" koji će se održati narednog petka u Sidneju. 
Rekli bismo da se radi o dobrom početku.
Ovo će biti naše prvo pojavljivanje u konzulatu nakon što su nas (Crnogorce) prethodni diplomatski mantijaši izbrisali sa spiska poželjnih. Obzirom da su poslednji put neki od 'naših' demonstrativno napustili prijem u znak protesta što su bili prisutni i "oni koji se zalažu za nezavisnost Crne Gore" biće interesantno vidjeti, ukoliko se zaista i pojave, njihovo poklonjenje pred predstavnikom vlasti koja se zvanično zalaže za međunarodnu samostalnost Crne Gore. Biće tu, pretpostavljamo, i ostalih anticrnogorskih medijskih veličina naoružanih snishodljivim osmijehom prema svakoj diplomatskoj postavci. 
Prema takvima treba biti posebno oprezan, jer kako ono kažu: "Vuk dlaku mijenja, ali ne i ćud"!''

.....

Intreresantno je da su SVI u tim riječima prepoznali Njegoševce, a prepoznali su se i oni sami!!! Zašto - zato jer je to istina i ništa više!

.....

Tačno je da smo taj razgovor ja i Lazović obavili te 2000. godine i da me Lazović pozvao, ali mi nije padalo na pamet da se pojavljujem medju njima. Nema tih medalja niti novca kojim biše me mogli kupiti. Da su smogli snage da se JAVNO izvinu za sve gadosti koje su prema meni napravili prešao bih preko mnogo čega, ali ni tada nebih mogao da zaboravim na niske udarce, podmetačine i lažavine kojima sam bio izložen. Uspostavili bismo nekakvu saradnju zarad opšteg dobra crnogorskih iseljenika. Oni nijesu imali toliko moralne hrabrosti i to je sada završena priča.

Obratite sada pažnju na ovu logiku i činjenicu koliko sam ja zapravo bio u pravu.
Kad je bio prijem kod konzula Kaludjerovića tada je još bila tzv zajednica Srbije i Crne Gore i kada sam se ja pojavio ONI su, kako kaže i sam Lazović, izašli, jer nijesu željeli biti sa separatistima u istom društvu!!! Sada dolazi konzul kojega šalje Crna Gora koja se svim silama opredijelila za nezavisnost i sve je podredjeno borbi za nezavisnost i ONI i Lazović sada dolaze na poklonjenje. Sada to nijesu separatisti već je to KONZUL! Sada im ne smeta separatizam. Pa šta je to sem običnog primjera poltronstva!

I još jedna VELIKA greška Lazovića koji sve stavlja polako u jedan isti kazan. Navodi da je to bilo, kako mu se čini, povodom ujedinjenja Crne Gore i Srbije 1918. godine! Lazovićeva politička plitkoća nema kraja. Ja NIKADA nebih otišao na proslavu takvog dana i tom prilikom kada je ta proslava bila upriličena ja sam zvanično obavijestio konzula Kaludjerovića da mi ne pada na pamet da se pojavim tim povodom. Za Lazovića to nema nikakve veze. Uopšte nije važan povod kojim ga zovu u konzulatu. On UVIJEK ide tamo pa makar se radilo i o propasti Crne Gore!
Ja sam tim povodom napisao i prilog u Monitoru pa su mi se neka gospoda naljutila prepoznavši sebe medju zvanicama!
 

....................................

strana 341 ................ strana 344