Malo je Srba u Melburnu, bilo da su došli pre nekoliko decenija ili sa ovim poslednjim talasom izbeglica iz Jugoslavije, a da nisu čuli za LJubišu Boba Radulovića, čiji je glas sa SBS radio-frekvencija pet puta sedmično u domovima naših ljudi.
Osim zadatka da ih informiše o dešavanjima u otadžbini, neretko je on u prilici da "uživo" kontaktira sa njima, sasluša njihove priče i nađe pravu reč za njih. A kako je, zapravo, sve počelo...
- Iz Srbije, rodnog Negotina, sam otišao kao osmogodišnjak, a u Australiju sam stigao iz Francuske sad već daleke 69. godine - kaže Bob. - Tih sedamdesetih godina sve se snažnije nametala potreba za pokretanjem etničkog radija, što je u to vreme bila ideja Laburističke stranke. Sećam se da mi je jedan od tadašnjih ministara Al Grazbi nakon jednog od sastanaka rekao: "Našli smo pravo jugoslovensko rešenje o pokretanju etničkog radija u Australiji", misleći tada naravno o Jugoslaviji kao idealnom modelu suživota među pripadnicimarazličitih vera i nacija. Na samim počecima SBS ideje, emisiju na srpskom jeziku vodila je Jugoslovenka mađarskog porekla Keti Keri, dok sam ja bio deo drugog radija, gde se u to vreme radilo na dobrovoljnoj bazi i koji je tada bio pod patronatom ABC...

Rat najbolniji pečat

Bob uz osmeh objašnjava kako je jednom pozvao telefonom SBS, koji se tada zvao 3EA i rekao im da radi na drugom radiju...To je, zapravo, bio početak njegove karijere na SBS koja, eto, još traje.
Morali su, kaže on, u to vreme sami nabavljati ploče, dolaziti do vesti, ukratko - živeti svim srcem uz radio. Kada je Keti Keri napustila studio i počela da radi u administraciji, Bob je ostao veran mikrofonu, a njegova nova saradnica bila je - Branka Šiljanovska.

- Radili smo Branka i ja zajedno punih osam godina, a onda su na SBS odlučili da ponovo provere svoj kadar, pa su sva mesta bila otvorena za nove i stare kandidate. I dok sam ja ovu ponovnu selekciju prošao i bio ponovo primljen u radni odnos, Branka nije uspela - priseća se Bob.
Radio je Bob kasnije, kako kaže, sa nedavno preminulim Bogdanom Salapurom, Nikolom Vrbicom, Jovanom Pjevačom, a onda je došla i Gordana Marinković - Gamboz, koja je još uvek tu.
- Bilo je raznih etapa u našem radu, koje su prvenstveno bile diktirane onim što se dešavalo u otadžbini, ali nesumnjivo najjači i najbolniji pečat ostavio je poslednji rat u Jugoslaviji - smatra Bob.
Sa pogoršanjem situacije u do tada zajedničkoj državi, pogoršavali su se i odnosi među ljudima ovde u Australiji, a to je, smatra Bob, naročito bilo izraženo u multikulturalnim i multietničkim medijima kakav je - SBS.
- Koliko god da smo svi pokušali profesionalno da odrađujemo svoj deo posla, provukla bi se ponekad pokoja emocija, koja je neretko bila tumačena na neadekvatan način. Moj lični osećaj je da su nas uvek nekako gledali malo drugačije, da su budnije motrili na nas... Tako sam ja u tom periodu bio čak tri puta suspendovan - seća se Bob.

Tri puta suspendovan

Kao čovek koji je studirao pravo u Australiji, oduvek je, kaže, znao da ono što misli i oseća kaže u okviru postojećih propisa. SBS, međutim, ponekad to nije video baš tako, ali Bob to svojoj matičnoj kući uglavnom - ne zamera.

- Sećam se dobro te treće suspenzije. Povod za takvu odluku bilo je to što sam jednom od mojih dopisnika, taj put - Momiru Vojvodiću iz Crne Gore, dozvolio da iskritikuje NATO snage, koje su u to vreme bile rasute po Republici Srpskoj. On je, naime, u svom javljanju pomenuo da su kontrole NATO snaga u ovoj republici bile rigoroznije verovatno i od onih u vreme Hitlera, a naročito sam kritikovan bio zbog činjenice da sam Momirovoj rečenici "Ako ste emigrirali u drugu zemlju, ne morate emigrirati u drugu kulturu" dozvolio da ide u etar - objašnjava Bob...
SBS je ovu misao ocenio kao promovisanje drugog jezika u odnosu na engleski i suspendovao je Boba na punih - šest meseci. Naši ljudi, međutim, nisu mirovali, već su organizovali brojne proteste ispred zgrade SBS, gde se jednom prilikom, prema procenama policije, okupilo oko 1.200 Bobovih pristalica koji su došli tu da traže njegov povratak u studio.
- S jedne strane, mi je bilo teško, jer sam već neku vrstu tople spone sa narodom i ljudi su navikli na mene. S druge strane, opet nisam osećao krivicu i kako sam ja čovek koji se lako prilagođava i najgorim situacijama, otišao sam na farmu i tamo čekao rasplet događaja. Na kraju me je pozvao jedan od glavnih ljudi na radio SBS i pitao me "šta nameravam"... Ubrzo potom, SBS je povukao odluku na tribunalu i iako su oni bili sa celom advokaturom iza sebe, a ja sa predstavnikom sindikata - sve je prošlo dobro po mene - priseća se Bob.
Ratni period u Jugoslaviji Bob pamti po - entuzijazmu, volji i želji da se učini nešto za Srbe koji su daleko od otadžbine vapili za pravovremenom i istinitom informacijom.
- Moram priznati da je SBS tada bio fer i da nam je, znajući šta se dešava u Jugoslaviji, povećao budžet, pa sam ja imao seriju saradnika, koji su, međutim, opet u to vreme bili neadekvatno plaćeni. Neki su, sećam se, izveštavali bez nadoknade, kao što je to činio Miro Kurtović iz Banjaluke, a redovno su se javljali i dopisnici iz Podgorice, Niša, Beograda...

Večiti optimista

Sada, kaže Bob, SBS-radio na srpskom jeziku poseduje budžet od 6.000 dolara, što nije uvek dovoljno da se izmire sve obaveze prema dopisničkoj mreži. Tu su naravno i drugi troškovi, nabavka novih cedeova i sve ono što je deo svakodnevnog rada na radiju...

- Budući da sada imamo probleme sa Kosovom, ja sam smatrao da je jako bitno da idemo sa "živim uključenjima" i svežim vestima iz Jugoslavije, ali, poslužimo se takođe najnovijim informacijama vaših novina, "Vesti", sa Interneta, za šta smo i dobili vašu dozvolu - objašnjava nam Bob.
Šta dalje, kakvi su planovi, kakve želje Boba Radulovića koji, kako kaže, svoje 53 godine nosi kao - trideset, jer je nakon treće decenije odlučio da - "prestane da slavi"!
- Ja sam večni optimista, ne živim za danas, još manje za juče, živim za - sutra! Vodolija sam u horoskopu, što znači - vizionar, za korak ispred ostalih! Kad odlučim nešto da uradim, obično se obavežem da to uradim pred drugim ljudima, jer će mi to biti podsticaj da istrajem. Takvih pobeda već sam imao u životu, a jedna od dragocenijih je - 25 godina rada na SBS radiju, čime sam za sebe izvojevao laskavu titulu čoveka sa najdužim radnim stažom u ovoj radio-kući - zaključuje na kraju LJubiša Bob Radulović.

Gordana je posebna!

- Radim sa Gordanom dugi niz godina i izvanredni smo drugari! Ona mi ponekad ujutro vredi više nego cela termoska kafe - smeje se Bob. - Beograđanke su posebne, one imaju neki smisao za humor koji ne može a da ne izmami osmeh. Tako i Gordana, čim dođe odmah mi ispriča neku šalu ili dogodovštinu, koja me uprkos svemu - razvedri - objašnjava Bob svoj odnos sa Gordanom Marinković - Gamboz, čiji glas takođe mnogi Srbi u Melburnu dobro prepoznaju 'iz prve'.