Program | O nama | Reagovanja, pisma... |  Prezimena u CG l Plemena u CG

Децембар, припреме за ‘њихов’, западњачки, католички, или како га већ ко зове, Божић, које су почеле још крајем новембра, полако попримају размере опште панике.  По моловима се чују Божићне песме, и чувено ‘хохохо’, град је искићен украсима и разнобојним сијалицама. Свуда су гужве, сви су у журби, и дилеми: шта поклонити за Божић, да ли ће се за Божићни ручак спремати шунка или ћурка, или и једно и друго. На телевизији, новинама, и радију нас бомбардују различитим попустима и распродајама, као и предлозима шта купити и чиме обрадовати најмилије.

Колеге са посла се организују и одлазе на Божићне ручкове (Christmas function, како се то овде зове). Како свака установа и фирма организује ове врсте ручкова, ресторани су током целог децембра резервисани, и прилично је тешко наћи слободан сто, нарочито ако се ради о неком популарном ресторану. На менију ће се наћи обавезна јагњетина са сосом од нане, лосос из локалне узгајивачнице, говеђи стек са младим кромпирићима, салате, дезерти, и велики избор локалних вина и сирева. Наравно сви причају о предстојећим празницима и како ће провести исте.

Све то не би било нимало чудно да је напољу хладно и са пуно снега. Међутим, овде где сам ја, на Новом Зеланду, је управо почело лето. Температуре су око 20 степени, сунчано је и топло, мрак не пада до 9 увече. Паркови и ботаничке баште су пуни зеленила, цвећа и птица, а новозеландско Бозићно дрво, «похутукава», је у пуном цвату.

Међутим, излоге ипак красе окићене јелке прекривене вештачким снегом и Деда Мраз у саоницама,  а испод јелке летња гардероба, мајице кратких рукава, шорцеви, сандале, и све што вам је потребно за плажу. У свим већим градовима се почетком децембра организују Божићне параде, а у парковима се под отвореним небом одржавају концерти под називом "Божић у парку" којима присуствује хиљаде људи. Неколико сати пре почетка концерта људи већ почињу да се окупљају и постављају своје столице за пикник и корпе са храном, трудећи се да заузму што боља места. По завршетку концерта сви се полако, без гужве и гурања разилазе, а ако ујутро прођете туда нећете приметити никакве трагове дешавања претходне вечери.

Као и свуда у свету, Божић је и овде породични празник, када се цела породица окупља на ручку, размењују се поклони, и сви се сладе неизбежном «Павловом» (врста торте), јагодама у чоколадном преливу, летњим коктелима и другим ђаконијама. Неки ће пак одлучити да Божић проведу на плажи уз роштиљ и пливање, или шетњу. Поподне ће се обично окупити испред телевизора да чују традиционалну Краљичину Божићну поруку из Бакингемске палате.

И онда, 26. децембра, сва гужва одједном престаје и новозеландски градови, који су до пре само неколико дана врвели од људи по улицама и продавницама са пуним кесама и торбама, постају напуштени и празни. На улицама се може видети понеки залутали јапански туриста са фотоапаратом, који се вероватно у чуду пита где су сви нестали.

А «Кивији»  (како Новозеланђани називају сами себе) су се већ спаковали и кренули на дуго очекивани годишњи одмор. Неки ће на камповање (што је њихов традиционални начин провођења летњег годишњег одмора), а неки ће преко, до суседне Аустралије. И тако до краја јануара када почиње нова школска година и када сви пожуре назад. Продавнице су опет пуне јер су у току јануарске распродаје које ни по коју цену не треба пропустити, или пак треба заменити нежељене Божићне поклоне.

Доласком у ову далеку острвску земљу пре скоро 200 година, Европљани, а пре свега Енглези, донели су са собом и своју традицију и обичаје, који су се одржали до данас. Међутим, живећи на јужној полулопти где је Божић увек лети, они су направили неки чудан спој старог и новог, тако да је њихова асоцијација на Божић лето, лепо време, плаже, велики школски распуст и летњи годишњи одмори, али и Деда Мраз, окићене јелке, честитке са зимским мотивима. Сви они знају за ‘white Christmas’ (бели Божић), али се то не уклапа у њихову представу и доживљај празника. Са друге стране, иако је ово већ осми Божић и Нова година које ја проводим овде, мени све то изгледа јако необично и чудно. И ово је период када ми зима, снег, мраз и дуге зимске ноћи заиста пуно недостају.

Дејан Арсић, Кристчерч, Нови Зеланд.

[објављено: 19.12.2007.]

Marija a, 07/02/2008, 18:28

Dejane, pomalo je čudno što se ti čudiš njihovim običajima, koje bi trebao ako ne da prihvatiš, a onda da se makar ne išćudjavaš, oni tako žive, tako hoće i tako im se može. Ti si došao u njihovu zemlju dobrovoljno, što bi kod nas rekli na njihovu dedovinu, ma kakva da je, pa samo možeš da posmatraš i da im se priključuš, i da poštuješ njihov način života. Šta misliš kako bi se oni čudili kad bi za Božić - nije važno da li je onaj u decembru ili u januaru, pravi datum rodjenja je izgleda nedokazan, morali da jure prase za pečenicu, prave sarme, pitije i razne ovdašnje djakonije koje su nama normalne. A i gde bi ih čuvali - kakva je pečenica ako malo ne smrzne na mrazu. Nama je ovde bio u gostima Amer iz Arizone i nije se nimalo čudio pasulju tetovcu sa domaćom ljutom kobasicom pa sve zapečeno u rerni, čovek je samo jeo, jeo i znojio se. Nego, nemoj mnogo da se čudiš, već nam pošalji recept za taj sos od nane za jagnjetinu, možda se i nama svidi. Pozdrav od jedne domaćice.

Mile M., 29/02/2008, 06:30

Marija, ono što je Dejan opisao je "Rasprodaja i popusti" tj. ekonomski Božić. Ustvari iskreni Katolici se ograđuju od istog, jer ne predstavlja Božić kakav bi trebao da bude u suštini. Dalje, moraš da razumeš da je ovo zemlja emigranata (a ne njihovih dedova kao što kažeš) i da se u ovim zemljama neguje multikulturalnost. Kao što nijedan Musliman niti Budista ne slavi Božić 25og tako ni jedan Pravoslavac ga ne slavi 25og nego 7. januara. Očigledno da Dejan nije uključen u život Srpske zajednice, jer da jeste pisao bi o sarmama, pečenju, rakiji i ostalim običajima koje negujemo u našoj tradiciji. Ja sam ponosan na ono što jesmo, a ne ko neki koji su se još na Surčinskom aerodromu svega odrekli. Ajde ako su se odrekli, ali zašto pljuju po svome??? Takve ljude ni englezi nikada neće ceniti ma koliko se trudili da sakriju svoje poreklo.