To nije oslobođenje, to je velikosrpski udar - dalje ruke od Crne Gore!
Piše:
Bojana Vatić
Srbija
nikad neće postati normalna zemlja dok je tradicija
nacionalizma temeljnija i jača od tradicije demokratije i
ljudskih prava. Sve dok državni zvaničnici, kako prošli
tako i sadašnji, budu bežali od suočavanja sa odgovornošću
iz ratova 90-tih mi ćemo ostati u crnoj rupi Evrope i
večitom sukobu sa sobom i sa svima u regionu.
Ugušeni,
tako, u sopstvenom ludilu, zakovani u prošlosti, slepi i
zadojeni nacionalizmom, negirajući genocid koji se desio u
Srebrenici, negirajući etnička čišćenja na Kosovu, u Bosni,
neprihvatanju odgovornosti i relativizujući zločine koje su
radili pojedinci u ime tadašnje Srbije, na prostoru bivše
Jugoslavije, kopamo sebi samo još veću rupu iz koje se nikad
nećemo izvući.
To rušenje
jednog nacionalizma, latentnim "demokratskim" nacionalizmom,
bez antifašizma kao osnovne odrednice na našem evropskom
putu, stvara duboko nacionalističko društvo, koje je veoma
opasno i moze da ima nesagledive posledice. Neprihvatanje
istine i guranje pod tepih trpimo najvise mi, gradjani
Srbije i za sobom u taj ambis povlačimo sve oko nas!
Odrekli su
se u Srbiji pobede nad fašizmom.
Odrekli su se antifašističkih praznika.
Odrekli su se ideala.
Odrekli su se svega.
Svega što bi ih podsetilo ko su zapravo.
Svega što su uporno želeli da sakriju.
Napravili
su oni neku novu "svoju istoriju", štampali su oni neke nove
"svoje knjige".
Sve vlasti
u Srbiji od devedesetih bile su nacionalističke manje ili
više, klerikalističke i antikomunističke i nisu imale ni
toliko dostojanstva da naprave razliku između antikomunizma
i antifašizma, pa sa komunizmom proteraše i antifašizam,
gazeći dostojanstvo i naroda i države.
Nigde se
tako osvetnički ne ruše tragovi antifašističke borbe,
sramote učesnici i vređaju žrtve.
Nigde više
nego u Srbiji ne istrajava pokušaj da se zajedno sa
poraženim komunizmom sahrani i partizanski antifašizam.
Ovde u ovoj
poraženoj njihovoj Srbiji izjednačili su četnički i
partizanski pokret.
Ovde u
Srbiji uveli su veronauk u škole i izveli popove na ulice.
Ovde u ovoj
Srbiji rehabilitovali su četnike.
Ovde u ovoj
Srbiji vrše reviziju istorije.
Falsifikuju
istoriju jer je ona prava Srbija svoje pobede u borbi protiv
fašizma imala podjednako kao i Bosna, kao i Crna Gora, kao i
Hrvatska...
Brišu je
svi oni kojima smeta upravo to što su ti ideali bili
zajednički!
Brišu je izdajnici. Petokolonaši.
Brišu je oni koji danas udaraju na Crnu Goru.
Udaraju na njene antifašističke tekovine.
Udaraju da slome jedino ono što jos nisu uspeli.
Ko to danas želi da ispiše Crnu Goru iz
evropskog antifašizma?
Da li to "pomirenje" koje licemerno nude zagovornici
teze da su postojala dva ravnopravna antifašistička pokreta,
služi samo da se sa pobedničkog pijedestala skinu partizani
i na njega podignu četnici. Njima je dobar svako ko se borio
protiv "komunizma", pa makar to bio i hitlerovac Ljotić i
kolaboracionista Nedić.
To je namera i nove vlasti u Crnoj Gori.
To nije oslobođenje, to je udar velikosprskog
nacionalizma i protiv toga se diže glas!
Zato je danas obaveza svih nas antifašista,
omladine da pokažemo da smo dostojni potomci svojih predaka
da stanemo u odbranu onih vrednosti za koje su ginuli nasi
đedovi, jer braneći ideje antifašizma branimo i našu
budućnost.
Dalje ruke od Crne Gore!
Mi smo tu i nećemo vam to dozvoliti!