21. maja Crnom Gorom neka se čuje osmeh Ljuba Čupića, neka sa Lovena odjekuje glas antifašizma, glas gradjanske i evropske Crne Gore.
Neka se čuje da Crnu Goru neće pokoriti zli duhovi prošlosti.

Nije Crnoj Gori dato ništa tudje.
Nije Crna Gora otela nikome ništa.
Nije Crna Gora imala aspiracija prema drugim teritorijama.
Ona je čuvala to krševito i siromašno parče svoje zemlje vekovima.
To je zemlja heroja.
Zemlja bratstva i jedinstva, zemlja koja je uvek bila svoja na svome zajedno sa svima.

To je zemlja koja je sačuvala Jugoslaviju na tom malom prostoru. To je zemlja koja mora da se razvija emancipuje i menja ono loše u njoj, ali one vrednosti koje je uspela da sačuva uprkos svemu oko nje niko joj ne sme oduzeti i to se mora poštovati.
To pripada Crnoj Gori i ona od sebe neće odustati!
Kome je to danas Crna Gora dužna, kome je to ona kriva?
Ko to danas Crnu Goru ispisuje iz evropskog antifašisizma?
Kome to smetaju pobede?

Smeta poraženima, onima koji pucaju danas bez metka u Crnu Goru isti oni koji su pucali u Ljuba Čupića, oni koji ga danas mrtvog ubijaju.
Pokažimo da se sloboda ne osvaja crkvenim revolucijama.

Sloboda se brani progresivnim snagama i evropskim vrednostima. Brani se znanjem i obrazovanjem. Brani se antifašizmom!
Sloboda se ne osvaja sa onima koji su ratove počinjali. Sloboda se ne osvaja sa onima koji su ratove blagosiljali.
Neka svane rujna zora na Lovćenu i stanemo svi pod jedan barjak, barjak Slobode, barjak antifašizma. Neka se čuje da stojimo i svi mi koji smo srcem uz Crnu Goru a nismo tu sa vama.

Pokažimo da velikosrpski nacionalizam može da pobedi samo gradjanska Crna Gora.
Jer samo gradjanska je i crnogorska.

Neka 21. maja odjekne Crnom Gorom da zasluga pripada velikim ljudima, onima koji su se borili časno, braneći hrabro Crnu Goru koja njihov život i zivot posle života čini daleko boljim i uzvišenijim od života onih uplašenih duša, kukavica, izdajnika, onih odbeglih od sebe i od drugih.
Oni su svoje poraze pretvorili u pobede, svoje laži su preretvorili u istinu, svoje dželate i zločince proglasili za heroje.
To je njihov pečat, njihova sramota.

Ne i Crne Gore.
Sramotom hodaju po Crnoj Gori.
Sramotom gaze Crnu Goru.
Sramotom vladaju Crnom Gorom.
Oni su sramota svega ljudskog, gradjanskog civilizovanog pa tek onda i crnogorskog.

Posle svega i uprkos svemu jedno moraju da znaju da Crnom Gorom nikad se neće čuti Ljotićeve koračnice na dan pobede nad fašizmom, već će se čuti huk Sutjeske.
Neka se čuje da pobeda pripada hrabrima.
Nestaće divljih zvjeri sa četama slobode marširaće ponovo i mrtvi proleteri.

Pod crvenim barjakom!
Za slobodu i čast Crne Gore. Za slobodu svih nas!
Neka je vječna Crna Gora.

Srećan Dan nezavisnosti!