CRNOGORSKE ŽENE
Ko je bio sa crnogorkom ne može za nju da kaže ni da je crna, a ni
gorka
Može da kaže mnogo šta drugo, ali ne i to
Ne znam šta crnogorske žene misle o sebi
Ali znam šta ja mislim o njima
A mislim, i to vrlo često
Razloga je bezbroj
Nisam prvi koji je primetio da su crnogorke možda i najotmeniji tip
južnoslovesnkih žena
Da li zbog mora i luka koje su privlačile najveće avanturiste sa
svih strana sveta
Da li zbog krševitog kraja i primoranosti na daleko veći rad
Da li zbog genetike i pomešanosti i raznih uticaja
Da li zbog prošlosti u kojoj su isuviše bile u senci muškaraca i
tradicije, sada koriste svaku priliku da se istaknu a možda malo i
da im se osvete zbog toga
Nisam siguran
Znam samo da sam nekako već navikao da kada god mi se javi preko
interneta neka izuzetno lepa devojka
Neretko piše Podgorica, Kotor, Nikšić, Bar, Budva, Cetinje
Ili već neki od glavnih gradova – pošto u Crnoj Gori kao da je svaki
grad, glavni grad, grad za sebe
Uglavnom, devojke, najčešće visoke, vitke, otmene, preplanule od
sunca
I kao da se sve bave nekim javnim poslom, da retko koju možeš da
nađeš da izgleda obično, prosto
Tako se nekako ponašaju, a tako nekako i izgledaju
Crnogorci imaju more, koje baš i ne primećuju pošto ga gledaju svaki
dan
Ali verujem da svoje žene ne mogu tek tako olako da zaobiđu
A ne mogu ni ja, iskreno
Zbog jedne Crnogorke sam prelazio kilometre
Uveče krenem iz Beograda a ujutru čim svane ona me već čeka na
stanici
I onda ono čuveno – moraš da vidiš ovo, moraš da vidiš ono
I tako su leteli dani
A i kilometri koje smo često prelazili jedno zbog drugog
Bila je moj turistički vodič ne samo za ljubav, nežnost, zagrljaje
nego i za taj deo Jadrana
Ne znam kako je Crnogorkama to uspelo
Ali u proseku su najlepše
Možda zato što ih daleko manje ima u odnosu na druge narode u
okruženju
Otuda kod njih ta važnost, sređenost, pojava, potreba da se dokažu
Sigurno kažu – to što nas najmanje ima ne znači da najmanje vredimo,
naprotiv -
U Crnoj Gori svaka devojka kao da je, u najmanju ruku, ministar
nečega
Tako deluje, tako hoda, govori, značajno, pametno
Definitivno imaju to nešto i svaka za sebe a i generalno, kao žene
Doduše na trenutke misle da žive zabačeno, na kraju sveta i da se
sve važno dešava na nekom drugom mestu
Dok su, u stvari, centar sveta
Posebno leti
Kada se sve spusti u Crnu Goru
Pritom imaju i akcenat koji ne možeš a da ne primetiš
Svako svoj - Cetinje, Nikšić, Bjelopolje, Herceg Novi, Kotor,
Podgorica
Toliko sam već puta bio dole da već amaterski mogu da razlikujem
Ne znam koliko su Crnogorke zadovoljne sobom
Ali mi koji dolazimo, tamo ponekad, njima jesmo
Znaju da dočekaju, uvaže, da ti priđu baš onako ženski
Prefinjene kada treba, otmene a i vrlo narodske, prizemne, takođe
kada treba
Može se sa njima i ozbiljno, a i neozbiljno
Što samo uvećava šarm kao savršen spoj uzvišenog a onog drugog
Crnogorke su možda najmanje primećene u Crnoj gori, otuda se toliko
žale na prazninu
Ali kada se negde pojave, dođu, u okolnim zemljama i gradovima,
Split, Dubrovnik, Sarajevo, Beograd
Prosto se vidi razlika
Jednostavno moraš da ih primetiš, a i čuješ
Vitke, lepe, visoke, češće crnke nego smeđe i plavuše, mada...
Uz to nisu samo dame, znaju i da rade, vrlo snalažljive, brze na
jeziku
A i teške, preteške kada se u njima probudi onaj inat
Znaju da budu zavodljive, koketne, kako koja, ali ono što ostavlja
najjači utisak
To je spoj modernog i tradicionalnog koji je tako suptilno pomešan
Da su na trenutke kao iz XXI veka a na trenutke koji vek pre toga
Čas se u njima budi ono kršno, gorštačko, a čas ono pitomo, nežno
Kruže priča da kada se udaju za muškarca koji nije iz njihovog kraja
obično žene vode glavnu reč u kući
Otuda važi ono – nemoj mi samo crnogorku za snaju -
A ako se udaju za svog, tu se već zna ko je glavni
Kada god sam u Crnoj Gori, uvek se pitam kako im uspeva da se rađaju
tako lepi i visoki
Kao neki najlepša mešavina slovenske, romanske i ne znam sve čije
lepote
Prođite, recimo, Kotorom kada nije sezona i biće vam jasno o čemu
pričam
Žene kakve možete sresti samo u najlepšim evropskim metropolama
A opet naše
Mislim njihove
Pardon, svoje i ničije
Da nisu toliko same bile bi još srećnije
Mada su i ovako zanosne, zavodljive i ništa im ne fali
Kao da sve sanjaju da odu negde daleko ili da neko dođe po njih i da
ih odvede
Kada god dođem tamo ostanem uvek duže od planiranog
Dođem na tri dana ostanem tri nedelje
Dođem tri nedelje ostanem tri meseca
Kako stvari stoje
Kako me ispraćaju i dočekuju
Možda nekada i ostanem duže, mnogo duže
Da ću moći, onako iz prve ruke, da napišem još bolji tekst
Ko zna, možda neka majka iz Crne Gore kaže - nemoj samo dečka iz
Beograda molim te –
Nije važno ko šta kaže, važno je da se deca vole
A i mi međusobno
Uvek glasam za ljubav
|