Program | O nama | Reagovanja, pisma... |  Prezimena u CG l Plemena u CG

Сваки пут када дођем у Србију, Канада ми се чини као неки магловити сан који ми се никада није десио. Као нешто тмурно, далеко и нејасно, што нема везе самном - док се мој живот у Србији наставља управо тамо где је стао после претходне посете.

А онда, пошто се испричам са свима, и све их добро изгрлим и изљубим, и наслушам се њихових увек тако смешних догодовштина, нешто почне да ме пецка, и почињу да ми падају на памет неке обичне ствари које чине рутину живота у мојој другој земљи… Учини ми се као да сам некако у Србији загазила назад у прошлост, и видим то на лицима људи који не могу ни да замисле оно што је моја свакодневница у Торонту. И како, мислим се, како да се вратим а да и даље упијам тај тренд којим овај западни свет иде а који чини да осећам да растем као човек, као биће? Јер, није довољно гледати телевизију, није довољно читати у новинама, нити на интернету. Неке ствари се могу једино доживети у интеракцији са људима који другачије мисле, реагују и причају.

И не знам којим редом бих описала које су ме то спознаје учиниле срећном у Канади? Требало ми је времена, на пример, да схватим да пословни људи овде не носе лаковане ципеле, нити накит, и да они који носе одела и кравате у ствари стварају имиџ неке успешности док они који стварно имају моћ, долазе лежерно обучени. Они више немају шта и коме да доказују. Богат човек изгледом се не разликује пуно од неког просечног на улици.

‘Не’ се скоро никада не даје као одговор, а то је управо оно што ме највише погађа код нас. Чак и када их нешто чуди или им је потпуно ново, неће вас спутати нити вам се подсмевати на идеји. Ако се не слажу, оставиће да ви сами урадите како мислите да треба.

А да ли треба одгледати два филма у биоскопу ако сте платили само једну карту? Ја још увек не знам одговор на то питање, али знам да ми је било чудно што то мом ортаку Канађанину чак никада није ни пало на памет. Јер биоскопи углавном имају више сала, па када прођете контролу карата можете после одгледаног филма да одете у неку другу салу и одгледате још један, иако на вашој карти пише да је само за један филм.

Мозда је један од највећих шокова за мене као жену, било откриће да мајка мог момка (Канађанина) иза мојих леђа њему упорно понавља да не заборави да ми помаже у кући, пере судове и брише прашину јер је ‘уморан партнер незадовољан партнер’. А шок је управо у томе што ја то нисам ни требала да сазнам, чујем, видим; дакле било је намењено само њему, јер она стварно верује да жена није роб у кући.

Да су жене опуштеније, да се осећају младе и у својим касним тридесетим годинама, вероватно су сви већ чули. Али да се жене узајамно удружују ради заједничког проблема, то ми је било потпуно ново. Једном сам возећи бицикл наишла на дугачку колону жена која су брзо ходале и носиле пароле типа “Моје груди су лепе и здраве” или ‘Види како су велике’, да би се до краја те километрима дугачке колоне испоставило да су оне платиле своје учествовање у ходању и трчању, а да је прикупљени новац дат за истраживање рака дојке. Сва та енергија на једном месту зарад једне тако опште корисне ствари натерала ми је сузе на очи. У том усхићењу се сетих своје мајке, тетака и остале женске родбине којој би овакав предлог у најмању руку звучао смешно – почев од тога да се скину у шортс и трче…

А да све буде још занимљивије, сличну врсту запрепашћења сам доживела и на једној сахрани, када је сав новац уместо за цвеће, уплаћен за истраживање болести од које је покојник умро. Какав користан обичај и каква симболична прилика да се човек бори против својих болести, а да ту врсту одговорности не сваљује на државу док седи скрштених руку и чека да умре…

Списак свих мојих пријатних изненађења је предугачак, и зато ми је увек жао када чујем да ове људе неко пљује. Жао ми је када неко проведе век фокусирајући се на оно што му се не свиђа уместо да се диви ономе што је добро. Да је пећински човек стао бојећи се промена, где бисмо сада били?

Данијела, Торонто

[објављено: 12/02/2008.]

Kica Milicevic, 11/02/2008, 23:56

Bilo mi je ogromno zadovoljstvo procitati ovaj divan napis Danijele. Kanada je divna, humana zemlja, dobro uredjena drzava, ovde nista ne pociva na lazima. Uselio sam se pre cetiri godine, zivim u Vankuveru, imam 77 godina. A kada dodjem u zavicaj, uvek se razocaram ne samo politickim, ekonomskim i svakodnevnim haosom. A ovde cu ostati mlad sve do kraja zivota, jer je takvo okruzenje. I sto je najtuznije: i dalje cu posecivati zvicaj znajuci da se tamo nista nece promeniti jos decenijama.

Marijana Anastasijevic , 12/02/2008, 14:33

"Urosu" - nemojte govoriti u nase ime. Ko su to "svi mi" koji zelimo da se vratimo? Ja sam ove 15 godina i ne pada mi napamet da se vratim u Srbiju. Dve nedelje provedene u otadzibini su dovoljne da pomislim "kada cu kuci?" A takvih nas ima dosta.

Stevan Lazovic, 13/02/2008, 02:11

Zivim u Torontu vec 20 godina i imam veoma uspesnu naucnu karijeru u biofizici. Doktorat sam stekao na beogradskom univerzitetu i nikad ne zaboravljam ko i gde me je besplatno otskolovao (cini mi se da mnogi komentatori to zaboravljaju u svojim slucajevima). Doktorat mi je priznat kao da je iz Toronta. Objektivno govoreci, u Kanadi ima svega i svacega. Ono sto me uvek zapanji u ovoj rubrici i u clancima (ukljucujuci Danijelin) i u komentarima su neverovatna uopstavanja na osnovu malog broja licnih utisaka. Vecina tih komentara, sa casnim izuzecima, povrsno gleda na citavu problematiku odlaska i otadzbine. Nasa Danijela je relativno skoro dosla i jos je zaslepjena je nekim stvarima. Plus je zaljubljena. Ali mladu, obrazovanu i (mozda) lepu devojku iz bilo koje zemlje lepo primaju u svakoj zemlji. Narocito onu koja kao djacic zeli da "uci od njih". Na zalost, videce Danijela i drugu stranu medalje. Kroz 10-15 godina, kad se razvede (sanse su 50-50), bice Danijela "bogata", jer ce joj sud dodeliti kucu u kojoj je zivela sa muzem i dati joj starateljstvo nad njihove dvoje dece. Tada ce biti prava Kanadjanka, tipa onih u "Sex in the city": zahtevna, uobrazena, naduvana, puna onoga "I want it all, I want it now" - ali unutra gorka i prazna. Medjutim mozda ce Danijela biti postena Srpkinja i nece hteti da opeljesi svog muza pri razvodu. Mozda ju je upravo u tome njen Kanadjanin procitao. Do tog vremena ce Danijela shvatiti ogromnu dosadu koju presecni Kanadjanin izaziva, recimo u meni. Da ne govorimo o humanitarnim samo-obmanama i ostalom laznom samozadovoljsvtu koje Kanadjani uce kao poslusni djacici od Amerikanaca. U medjuvremenu, draga Danijela, uzivaj u sreci, mladosti i ljubavi.

asia v., 13/02/2008, 07:29

Hvala Danijeli na realnom tekstu. A sad da li je nekome teze ili lakse, kakvu profesiju ima, da li je doktor ili advokat to je druga prica.Svima koji su dosli u Kanadu vreme je saveznik ako rade na sopstvenom usavrsavanju.Oni koji uspeju da nostrifikuju medicinske diplome (stomatolozi,med. ili vet.ili farmaceuti)ili pravne (advokati)u perspektivi imaju mnogo vecu finansijsku i statusnu poziciju u drustvu. Ne moraju to da prikazuju carsiji, to ovde ionako nikoga nije briga, naprosto niko nema vremena da se bavi tudjim zivotom, ipak neke druge privilegije ce im biti dostupne koje prosecnom coveku nisu. Kanada je odlicno uredjena drzava. Svest gradjana na vrlo visokom nivou.Ipak G-din DOLAR uvek ima zadnju rec.

Vuk Ivanovic, 13/02/2008, 12:02

Da, i meni je tako bilo u Kaliforniji gde zivim sam i uzivam medju njima. A onda sam dosao da obidjem stan i nekoliko meseci krcim put kroz novi zgradu kod Arene gde je kvadrat najskuplji u gradu, a stanari bacaju djubre na sve strane, prosipaju po podovima i menjaju brave da ne bih mogao da udjem u prostorije dok im ne platim. Tako dok sam u Americi postovani inzenjer koji placa svoje racune, ovde lomim kamenjem njihove brave da bih dosao do svojih vrata. Sve je to u ljudima, ne u novcu , u pravilima zivota i ponasanja. Ni ja nikad nisam doziveo ne kao odgovor, ma sta trazio, dokumenta, kartice, samo kako do toga da dodjem najlakse. Ali, morate postovati druge i lepo se ponasati i suvise toga nama decenijama pada sa neba pa su zato neke stvari takve.


Srbin iz Toronta , 13/02/2008, 17:28

Kao i Danijela, svako ovde ima svoje licno vidjenje Kanade i Kanadjana, prvenstveno vezano sa ispunjenjem i realizacijom njegovih licnih i porodicnih planova i zelja. Ono sto je generalno najpozitivnije u Kanadi je njena raznolikost. Toronto je po broju razlicitih etnickih zajednica postao najraznolikiji grad na planeti, ispred Londona i Njujorka! Kanada je stvarno izvanredna zemlja za izbeglice, neskolovane ili slabije obrazovane emigrante i sve one ljude koji zele da promene zivot (bavili su se necim u zemlji svog porekla, a ovde zele da postanu nesto drugo). Za takve, ova zemlja je kao stvorena! Sasvim je druga prica za strucnjake (mislim one prave, sa znacajnom prethodnom karijerom i obilnim iskustvom). Nikakvo radno iskustvo, niti diploma nisu zvanicno priznati! Tzv. "kanadsko iskustvo" se trazi za sve poslove, pa cak i kada je jasno da je prethodno iskustvo ocigledno superiorno bilo kakvom kanadskom. Menadzeri su takodje prica za sebe - ima kvalitetnih i strucnih, ali i dosta onih koji kao da su dosli iz Juge za vreme komunizma - nekvalitetnih, nestrucnih klimoglavaca, itd. Ovde je nedavno izbio veliki skandal kada se otkrilo da je veliki broj Indusa jednostavno falsifikovao svoje rezimee (preglede dotadasnje karijere) i uz pomoc drugih, dobro pozicioniranih Indusa dobio visoko strucne i viskoko placene poslove po kanadskim bankama (koje su apsolutno najbolja mesta za rad u Kanadi i po primanjima i po beneficijama)! Ovde postoji gomila tzv. "kontraktasa" (ljudi koji rade za honorar, a ne za platu i koji nemaju zdravstveno, penziju i sl. ali zato dobijaju na ruke bruto iznos svoje zarade s obavezom da kasnije plate drzavi porez). Veliki broj njih stalno menja firmu posle 3-6 meseci, a to je otprilike vreme za koje ovdasnji menadzeri mogu da ukapiraju da li je neko stvarno kvalifikovan za neki posao ili se samo pravi. Dakle, kao i sve u zivotu, i Kanada ima vise lica. Danijelino iskustvo je lepo i pozitivno, ali to naravno ne znaci da je to cela prica.

biljana , 13/02/2008, 18:14

Zivim u Rimu zajedno sa mojom sestrom,ona se udala zivi u elitnom delu grada,deca joj idu u Svajcarsku skolu...Ja sam neudata,radim, uspela sam da kupim sebi stan.Skoro cetiri godine sam u stabilnoj vezi,a i pre ove nije bilo lose.Za razliku od Danijele zivim u Evropi,nemam vremena da dodjem u zavicaj.Cetiri nedelje godisnjeg odmora putujem sto po Italiji sto po belom svetu.Sa roditeljima se vidjam tako sto oni dodju ovde na more u vikendicu moje sestre.Iz mog iskustva sve je lakse kada emigrirate pa se emotivno vezete za nekog ko je starosedeoc,nema potrebe da se borite bas za svaku sitnicu,mnogo toga se podrazumeva.Velika je razlika izmedju jedne porodice koja emigrira i jedne devojke.U svakom slucaju ima nas dosta koje se vozimo biciklom i imamo uslova da se divimo njihovom nacinu zivota.

Milana R., 13/02/2008, 18:17

Pa ako nakon 10 godina nisi mogla da kupis masinu za sudove,vec moras da gnjavis "decka" onda ekonomska situacija i nije bas najpovoljnija u Kanadi. Ja sam nakon godinu dana rada kao pripravnik kupila masinu za sudove. A moja svekrva i "decko" su mi pomagali tokom cele veoma komplikovane trudnoce kao i posle, sve dok sam to zelela. Toliko o nasim ljudima.

Vanja , 13/02/2008, 19:40

Sto se tice banaka u Kanadi, nije tacno da su to najbolje firme po plati, plate su mizerne, vecina sluzbenika radi za veoma male plate u poredjenju sa vecim kompanijama. Da se primaju preko veze je tacno, da da ima puno ljudi iz Azije koji zaposljavaju svoje, i to je tacno. Sto se tice "dobrotvornosti", hm... To je ovde obaveza,da se u vecim kompanijama menadzeri bave "dobrotvorni" radom, oni se tu pokazuju, sve je to licemerno, a kad bi pitali kolike su plate CEO u tim dobrotvornim kompanijama, ne bi verovali....

Filip Toronto, 13/02/2008, 20:36

Sve je tacno sto Danijela kaze, samo sto je pola price ispricano... Toroncanska predgradja zaista mogu da budu ruzna - sto neko rece ko Pakistan kad vidimo na TV, ulice prljave, ima puno siromasnih. Ipak, mia jedna istina - ne samo Kanada nego ja mislim 99% zemalja na ovom svetu imaju visi nivo svesti o drzavi kao zajednickom dobru. U Srbiji stvari funkcionisu po principu sto vise pokrades drzavu veci si frajer i da komsiji crkne krava. Kanada sa svojom kratkom istorijom bolje postuje tu istoriju od Srbije. Pa molim vas, tek pre godinu dana smo dobili zastavu i himnu a hvalimo se kako smo najstarija nacija itd.

U mojem Torontu... , 13/02/2008, 20:38

... je drugacije... Prljavo je , kriminalno, ljudi vestackih osmeha , sebicni, neobrazovani, 'vaspitani' po jednom kalupu , idu po misljenja po televiziji i novinama, nasedaju na iste politicke banalnosti ,iz dana u dan i tako celih svojih zivota, oblikovani da rade isto. Uostalom i u Srbiji su zakoracili tim putem , bez povratka.... A, da , sve im/nam to dolazi iz Amerike..., i konzumira se bez razumevanja. P.S. Ako je ista od prave KULTURE dospelo u Kanadu , to smo doneli mi, Evropljani. P.P.S. I pored toga sto mogu da kupim , najmanje po jednu masinu za pranje sudova , godisnje . ne volim ovakvu Kanadu/Ameriku.

Kanadski imigrant , 14/02/2008, 02:46

Nisam video sve velike gradove sveta, ali oni koje sam video, svi imaju delove grada za bogate, srednju klasu, i siromasne. Deo grada za siromasne ili “geto”, ako smem da to tako grubo nazovem, je deo gde obicno zive novi imigranti i ostala sirotinja. Takav je i Toronto. Ako neko zivi u sirotinjskom delu grada, normalno je da je nezadovoljan, ali da tvrdi ovde, kao sto to neki rade, da je to Kanada, sigurno nije u pravu. Oni vise opisuju sebe nego Kanadu. Ako Danijela opisuje svoje vidjenje i svoj uspeh, prilicno je jasno da ona ne zivi u getou, kao uostalom i vecina obrazovanih nasih ljudi koji su ovde. A sad da je neko tu ispravlja i da joj prebacuje da nije ispricala celu pricu je besmisleno. Zasto bi ona ili bilo ko drugi trebali da pricaju neku tudju pricu? Neka oni iz getoa pricaju svoje price i sve je u redu. Samo je besmilsno da tvrde da je to Kanada za sve. To je Kanada samo za njih jer su oni tako izabrali. Mnogi Kanadjani, kao i ja uostalom, i ne zalaze u te delove grada. Gotovo svi imigranti su prosli kroz geto a razlikuju se po tome koliko su dugo tamo ostali. Neki odluce da potrose vise na sebe i na decu i cim se malo srede presele se u bolji kraj. To sigurno vise kosta ali mnogi ce reci da se to isplati. Drugi ostaju i getou jer hoce da ustede, jer zele da se vrate u Srbiju cim steknu neki kapital. Vrlo retko bilo sta steknu. Oni i njihova deca placaju visoku cenu tom zivotu, ali to je najcesce njihov izbor. Mnogi se ne trude da pobegnu odatle mahom zato sto su hteli da sede na dve stolice ili prosto nisu u stanju da nadju bolje poslove. Oni sve vide ruzno u Kanadi, a kako i ne bi, ali to je samo njihova Kanada i za njihove oci. Za ostale, Kanada je nesto sasvim drugo. Nesto sto se lako ne menja niti gubi. Meni je Kanada dala sve sto sam zeleo i hteo da postignem. Trebalo je samo da hocu i da se potrudim da to uradim. Ko trazi - naci ce. Ko kuca - otvorice mu se. Ali, sto se mene tice, tako je u Kanadi, ali ne i u Srbiji.

Kanadski imigrant , 15/02/2008, 21:41

Moji prvi dani u Kanadi. Muke sa engleskim i trazenjem posla u isto vreme. I podosta ljudi nase fele koji su se mogli sresti u biroima za zaposljavanje. Usput upoznam i nekoliko dobronamernih starosedelaca koji su me docekali sa standardnim komentarom: "Aaaaaa, komunisticko dete!". Kad cuju da sam tek dosao i da trazim posao u struci (inzenjer) oni prsnu u smeh. I onda pocnu "ocinski" da me savetuju. Ne moze to tako,sine. Ja sam stvarno zabrinut za tvoje zdravlje (verovatno mentalno). Mnogo si bre naivan. Nije Kanada to sto ljudi vole da sanjaju. Ovo je realnost, bre. Ovde se radi. Svi ovde lazu. Oni u ambasadi su najgori. Nego prvo, idi ti u MacDonald's ili u neku samoposlugu, da utovaras sanduke. Pa kad prodje nekoliko godina ili mozda vise, pocni da traqzis posao u struci. Saveti su bili slicni bilo s kim da sam pricao, nekad su bili dzakovi, nekad sanduci. Kad sam posle dva meseca nasao posao u struci kao tehnicar, poceli su da ze hlade prema meni, ali kad sam posle sest meseci dobio inzenjersko mesto u drzavnoj firmi, nisu mogli da sakriju svoj bes i mrznju. Bilo je vreme za bezanje iz tog drustva i tog kraja. Oni su i danas tamo gde sam ih nasao. Putevi nam se ukrstaju samo ponekad na internetu.