Odlomci pisama
kneginje Darinke Obrenović Milanu Piroćancu (sekretaru knjaza Nikole) 1866. g.

(izvor Srbija i oslobodilački pokreti. SANU, Beograd, 1983, 538)

 

 

 

"Vi ćete se starati da zadobijete što je moguće neograničeno poverenje knjaževo i sviju lica okružavajući knjaza i imajući upliv na njega i na državna dela; a da bi se u ovakvo stanje postavili, Vi morate pre svega starati se, da upoznate tajne misli i težnje kako knjaževe tako i njegove okoline, odnoseći se na dela državna i pored toga i privatne naklonosti svakog ponaosob, pa prema svemu tom udešavaćete Vaša dejstvija u predoznačenoj celi. Čuvajte se da nikad ne pokažete prezrenje prema običajima crnogorskim, niti da umanjivate važnost onome što se kod njih za važno smatra, pa makar se vama drugojače činilo. Ispravljajući pogrešna njina mnenija treba to činiti samo načinom koi neće i njima negodovanje poradjati.

U sravnjivanju Srpskog naroda sa Crnogorcima ne davati nikad povoda da jedno drugom pretpostavljate, no svagda govoriti kao o jednom istom... jednom reči, svo staranje na to upotrebite, da se što većma utvrdi, i upravo obljubi, idea sajedinjenja sa Srbiom, dokazujući da će iz tog sledovati ne samo uveličanje Srbskog naroda, no i nadvesije njegovo nad ostalim ne srbskim narodima na Orijentu.

Dokazivati valja knjazu Nikoli, u svokoj zgodnoj prilici, da on podpomažući knjaza Mihaila za ostvarenje ove celi ne samo da će tim slavu svom imenu uveličati i ovekovečiti, nego će još otvoriti sebi izgled na mnogo sjajniji položaj nego što mu ga i sam ugovor usigurava. Ali da tako bude, treba da sva radnja njegova bude upravljena jednistveno na ostvarenje predpostavljene celi bez svake rezerve za svoju ličnost, koju je on i samim ugovorom dovoljno osigurao i nema uzroka za sebe što ugadjati; a radeći iskreno i revnosno yza samu stvar, on će tim izneti pred sajednjeni narod srbski, ne samo titulu knjaza crnogorskog, no i reevnosnog sadaletelja sa opštenarodi usped i to za njega nebi bez važnosti bilo..."

Srbija pribavi iz Crne Gore što veći broj mladića iz najuglednijih familija, da im dade stipendije i da se školuju u Beogradu. Oni imaju biti naročito vaspitani da budu, pod ovim ili onim vidom, protivu Crne Gore, a da rade za Srbiju i njenu dinastiju, naročito kad se budu povratili u svoju domovinu. Treba od njih stvoriti političke janjičare, da zakolju i svoju rodjenu majku.