Program | O nama | Reagovanja, pisma... |  Prezimena u CG l Plemena u CG

Када смо 1989-те стигли у Бризбејн, прво што сам запазио били су ниски облаци. И дрвеће са зеленом бојом која није зелена него некако сивкасто зелена. Супруга и ја смо електро инжењери а дошли смо у Аустралију као програмери, са троје деце: кћерка 7, једна син 6 други син 3 године. Ја сам био оно што се зове "пасивни познавалац енглеског", што ће рећи, без употребе речника нисам имао појма о енглеском. Моја жена је одлично говорила - руски. У Бризбејн смо дошли јер је мањи од Сиднеја и Мелбурна, а ту је био и један наш познаник, који нам је (да би нам уштедео новаца), резервисао собу у имигрантском хостелу који је био толико депресиван по све нас, да сам озбиљно размишљао да се већ сутрадан вратимо назад.

Онда је тај наш познаник довео са собом свог пријатеља који је стигао у Бризбејн годину дана пре нас са женом и двоје деце. Повео нас је на ручак у предграђе где они живе, које се зове баш егзотично: Џиндали. Име је абориџинско и немам појма шта значи, али је то место прелепо. Мирно, тихо, пуно зеленила.
Ту смо дошли и остали до данас. Прво смо изнајмљивали кућу која је била преко пута школе и обданишта, а онда после две године подигли кредит и купили плац а наредне године подигли још кредита и сазидали нашу кућу.

Аустралијанци генерално јесу расисти. А ко није? Међутим, нама се није десила никаква непријатност кад су они били у питању. Чак су се трудили да разумеју нас неразумљиви "сербиш". Прво што смо морали да урадимо кад смо стигли, било је пријављивање на биро за запошљавање (који се тада звао ДОЛ). Они вас помажу док не нађете посао и плаћају извесну суму на сваке две недеље. Међутим, ја сам добио посао већ после две недеље иако је мој енглески био страва и ужас, али су на основу мог резимеа ипак одлучили да ми пруже шансу, коју нисам пропустио.

Док сам ја радио, моја супруга је ишла на плаћене часове енглеског, и данас она изврсно и говори и пише енглески (иначе ради већ годинама као сениор програмер на Квинсленд Универзитету). Клинци су имали проблема на почетку, али већ после неколико месеци, говорили су енглески као мале Озике.

Да вас не давим том првом нашом годином, која је неоспорно била врло тешка, него да се вратим Аустралији као земљи. Те прве године сам после првих 10 дана гласно рекао: "Ја волим Аустралију." А рекао сам јер је то земља која вам пружа шансу. И ако хоћете да радите свој посао а не да се бавите подваљивањима (а тиме се баве сви, а не само странци како може да се закљуци из једног од претходних дописа), ви можете и ви ћете успети. Нормално је да те прве године нисам ни примећивао природу око себе.

Медјутим, онда ми се десила џакаранда. То је дрво увезено из Африке. Уме да порасте и добрих 15 метара у вис а крошња може да буде и до 20м у пречнику. Има ситне листове нанизане на гранчицу као наш багрем а цвет плаво-љубичаст и издалека подсећа на јоргован. Кад сам се први пут загледао у џакаранду, нисам схватио ни видео... Осетио сам лепоту. И тада као да ми се скинула копрена с очију. Спознао сам колико су лепе куће које се и зову квинслендер јер су карактеристичне за ово поднебље. Заволео сам и реку која је иста као Сава (по боји мислим)
а зове се Бризбејн. Онда смо кренули на излете... На извору реке Бризбејн сам био кум прелепим клинцима из Сарајева... На оближњој брани смо уживали у језеру. Па онда Златна Обала... Свуда, ама баш свуда сам сусретао нове лепе и непознате биљке и животиње. У Нуси (то је један градић северније од Бризбејна), око роштиља ме јурила игуана јер јој нисам добацио меса (а њу научили да је ту хране).

Па одмаралиште Тангалума на острву које се зове Моретон. Море ко наше. Мирно и плаво. А на другој страни острва океан разваљује силним таласима. Увече седнем на терасу и гледам у море сво у срми месеца а у даљини се види одсјај Бризбејна.

Јесам променио три фирме пре него што сам 1997. почео да радим самостално. И опет да напоменем, чак ни за време рата нисам имао проблема са аустралијанцима, иако сам радио на српском радију, давао изјаве за новине, радио и ТВ које су биле у супротности са званичним ставом Аустралије. Никада ни једног момента нисам се осетио угроженим од стране аустралијанаца.

Него да не давим више... Опет се доказала тачност изреке да је лепота у очима оног ко гледа. Ја сам захвалан џакаранди што ми је помогла да сагледам лепоту своје нове отаџбине. Не... Нисам ја ни једног момента заборавио моје Косово и моју Србију. Само нисам дозволио себи да останем слеп код очију, и да пропустим све оне лепе моменте које доноси свакодневни живот и то само зато што ово овде "није као тамо". Тако размишљају они који су дошли на годину-две да "згрну" доларе , па ће онда назад у своје село, те тако не треба ни да виде где живе. А то што се
та година-две док се окренеш претворила у 20-30 па и у "никад више назад", то нема везе. Мени је таквих људи жао.

А онима који поручују да се као нешто "вратимо"... Мика Антић ономад написа нешто овако: ' ... ако икад одеш, не враћај се више..". Поздрав из лепе Аустралије,

Горан Ковачевић, Бризбејн

[објављено: 24/02/2008]

 
Џеронимо , 24/02/2008, 01:00

И сам сам био од оних које не мучи носталгија. Тако сам тринаестак година провео у свету, без остатка уживајући - кад год се могло - тамо где сам живео. Кад сам се вратио, игром судбине, после пар година ухватила ме "накнадна носталгија", помисао "Па могло се десити да се никад не вратим!" И постао сам захвалам што се није то догодило, што ме је Велики Играч врнуо назад. Но, да је хтео друкчије - не бих знао за то осећање. Иначе, јакаранда, јесте дивна у Аустралији, али је је још лепша у Африци.

Gorjana , 24/02/2008, 02:43

Nemate razloga da zalite ikog gospodine Kovacevicu. Vase je da zivite svoj zivot i uzivate u lepotama bas tako kako ste ih i opisali. Te koje "zalite" mozda neke druge lepote privlace ili muke muce, te prema tome gledajte svet svojim ocima i ne provlacite kroz tekst ono cemu nema mesta.

Ljilja , 24/02/2008, 23:35

Jako lep tekst. Vrlo objektivan - znam da slicna iskustva imaju mnogi mladi elektroinzenjeri koji su dosli u Australiju. Kazem "elektroinzenjeri" i "mladi" jer je to jako bitno. Za sve druge, ekonomiste, pravnike, lekare, stomatologe, veterinare, inzenjere, da ne spominjemo filozofe i filologe, sanse da dobiju ikakav posao u struci bez odlicnog znanja engleskog jezika, ne postoje. A i sa odlicnim engleskim, tesko da ce dobiti posao u struci. Vecina diploma se ne priznaje. Samo jedna ispravka: iako vecina nasih, a i ostalih koji su dosli iz Evrope kazu BrizbeJn, pravilno je Brizben. Pozdrav.

Maja Mitic, 24/02/2008, 23:52

Vrlo lep tekst. Cestitam. Posto sam i sama u Australiji vec 15 godina, znam da ima ovakvih srecnika. Uglavnom medju elektroinzenjerima, doduse. Ostale profesije gotovo da nemaju sansu za prosao u struci. Naravno, ako nisu u pitanju zanatlije. Stomatolozi rade kao zubni tehnicari, i to tek posto zavrse kurs, lekari kao medicinske sestre, opet posto zavrse kurs, pravnici rade sve i svasta, ali sanse da se bave pravom imaju samo ako zavrse ovde studije, filolozi i filozofi, ekonomisti i sl., mogu samo da sanjaju o poslu u struci. Ako su zene u pitanju, pod pretpostavkom da znaju engleski odlicno, imaju sanse za neki administrativni posao. Muskarci obicno imaju mnogo vise problema sa jezikom, pa uglavnom rade kao taksisti ili "na crno" "na bildingu". Takodje, sanse da se dobije dobro placen posao, ako vec nije u struci, su mnogo bolje ako niste u Sidneju i Melburnu. A sto se prirode tice, malo gde je lepsa, narocito rastinje i ptice. Tek sam ovde shvatila zasto je sport kojim se bavi najvise ljudi na svetu, posmatranje ptica. Ptice su u Australiji prelepe, a ima ih nebrojeno vrsta. Posto su ljudi ovde jako pazljivi prema zivotinjama, nisu uplasene i dozvoljavaju vam da ih posmatrate, hranite, pa i pomilujete. Uzgred, moj sin pubertetlija u vreme kada smo ovde stigli, nikako nije hteo da prihvati Australiju. Bio je ocajan, i tugovao za Srbijom sve do trenutka kad se vratio iz skole i rekao: "Mama, dans je jedan pas lutalica dosao u skolu, a deca su ga odmah nahranila, dala mu vodu, pomazila ga i obavestila centar za zbrinjavanje zivotinja. Kad su psi i macke dolazili u skolsko dvoriste moje beogradske skole, deca bi ih gadjala kamenjem i maltretirala. Jednom us jednu malu macu i zapalili. Cak i oni koji vole zivotinje nisu nista cinili da ih zastite. Ipak, iako nisu Srbi, ali Australijanci su ocigledno dobri ljudi."

Max Radovic, 25/02/2008, 02:41

Kakav je zivot na Novom Zelandu i Australiji? Nimalo lak. Proveo sam sa porodicom prvo na NZ 10 godina.Imao sam srecu i dobio posle sest meseci posao u Wellington City Councl(Jedini iz Srbije).Srecom sam Engleski ucio u skoli i malo mi je pomoglo oko posla(inace sa nepoznavanje Engleskog, kako neki pisu a dobili su strucni posao, nema sanse)Zena je povremeno radila, dvoje dece a plata nikakva. Uopste NZ je u poredjenju sa Australijom gubljenje vremena. Plate su male, nema "penzije" a kuce preskupe i kao supe su.Voleo bih da objasnim sta znace kada ljudi kazu "Imam penziju iz Australije ili NZ" Svako u Australiji i na NZ posle 65 godina starosti ima pravo na Socijalnu pomoc(oko AU$150)nedeljno, pod uslovom da nema kucu i novac na stednji.To svako ima radio ne radio. Drugi nacin je za ljude koji rade i firma im uplacuje ekstra oko 9% od plate u specijalan fond, koji mogu da koriste isto kada su preko 65 godina starost. Prvu "penziju" ne mozete nositi nigde iz Australije, ustvari moze samo tri meseca, a ako niste u Australiji onda vam ukinu.Drugu"Penziju mozete koristiti kako hocete. Posle deset godina, zadnjih tri godine zivim i radim u Melburnu. Ovde sam dobio odmah posao u Bayside City Council, i radim kao Ingrastructure Engineer, i moja zena radi u istom Council kao Tehnicka pomoc.Melburne je predivan grad , pod uslovom da ne zivite u predgradjima(moja licno vidjenje). Ja zivim u delu grada Armadale 4km od centra, iznajmili smo lep dvosoban stan , imamo na dva minuta tri tramvajske linije i voz.Sa "nasim" ljudima se druzimo. Zasto? Ovde nemozete da saznate sta ljudi rade,svi pricaju jedno a rade neke druge poslove poslove.Svi su neki "programeri"a neznaju Engleski.Velika vecina uzima Socijalnu pomoc i radi na crno, fiktivno se razvode, a neki koji su dosli kao beda i kukaju kupuju po NZ I Australiji po 5-10 kuca.Neznam dali sam pododio temu, ali to je moje vidjenje zivota ovde, nije lak ali ga ljudi iduci po Srbiji prikazuju lakim troseci pare od socija

HighTower , 25/02/2008, 11:53

Gorane, respekt! Tekst je izvanredan. I ja zivim u Australiji i mislim da je jedna od najljepsih drzava na zemaljskoj kugli. Bas mi je drago kada neko napise tekst, a osjeti se cisti optimizam i zadovoljstvo. A i tropska klima u QLD odgovara. Jelde? Pozdrav. "Beauty is in the eye of the BEER holder" ; - )

brizi bri, 25/02/2008, 13:19

Brizbejne je najlepsi grad sveta. Najlepse mesto za zivot- predivna klima; orhideje, fikusi, palme ... brojno sobno bilje iz Srbije ovde zaticete kako raste po bastama i parkovima ili divlje . Prvo sto sam pomislio videvsi kako su sredjeni kej i uopste obale reke Brizbejn, sa predivnim parkovima, bazenima, bilo je da bih voleo da se ovako uokvire obale kraj Bgd na mestu pruge, luke itd. Grad ima priblizno stanovnika kao Bgd i prednost mora koje je toplo a opet nema opasnih otrovnih morskih stvorenja severnijih obala (blize polutaru). "Zlatna" i "Suncana Obala" su turisticka meka sveta od Japapana i Rusije pa do Amerike i Evrope. Tacno je da chesto imate utisak vestacke ljubaznosti, ali zato NIKDA nemate utisak stvarne ili vestacke neljbaznosti. Ukoliko nadjete one koji su vam broj( a ovde je nacionalni mix raznorodan) niko vam ni na senku nece stati. O profesiji, zaposlenju i uspehu: mladima,vrednima, pametnima (ne moraju biti genijalci)porucujem: nebo je granica. Ne morate muvati, ne morate biti Australijanac da biste uspeli. Napor, rad chete uloziti ali che ucinak biti proporcionalan i osechachete zadovoljstvo postiignutim. A onda chete to zadovoljno moci i da potrosite. Mi smo bili gotovi fakultetski obrazovani i blize cetrdesetim. I... oboje smo u struci, plate se vremenom svakih 3-5 godina bukvalno dupliraju i status i standard je sve visi. Ipak deca, kao sto jedan autor rece , ucimo da vole svoju zemlju, odlicno govore nas jezik i smatramo njihova postignuca najvisim patriotskim cinom sa verom da ce doci dan kada che i Srbija trebati i voleti nas kao mi nju.

terramare , 27/02/2008, 13:58

Dzakaranda, ili jacaranda bignoniaceae, je veliko drvo porekla iz Juzne Amerike, najvise ih dolazi iz Brazila. Ima nekoliko vrsti, najpoznatije je sa imenom palisander, koje je i jedino koje se koristi, ostale vrste su suvise mekane da bi se koristilie u gradnji.

Goran Kovacevic, 01/03/2008, 03:03

Nas narod kaze: "Trista ljudi, trista cudi!". Jedina namera mi je bila da malo opisem Australiju.Nisam cak ni tvrdio da dzakaranda potice iz Afrike, nego da je uvezena u Australiju iz Afrike. Zeleo sam samo da kazem da svako treba da se potrudi da oko sebe a i u sebi pronadje lepotu. To treba pokusavati ma gde bili. A sto se lepota tice... Sve, ama bas sve sto cini ovu kuglu zemaljsku ima svoju lepotu. Jedino, na neke lepote smo naviknuti (ziveci recimo u njima) a neke nam valja prepoznati. A da bi ih prepoznali, valja nam otvoriti i oci i dusu. Neko ovde spomenu nesto o "pomirljivoj" ekonomskoj emigraciji... hmmm... Ni jednog se trenutka nisam "mirio" sa politikom australijske vlade prema mojoj zemlji Srbiji. I to javno iznosio. I nisam imao ama bas nikakvih problema. Ali van pameti je reci da Australija nije lepa zemlja sa svim svojim neobicnostima zato sto mi ne odgovara politika Australijske vlade. Onu sansu koja mi je ovde pruzena nisam propustio. A sansu u svojoj otadzbini nisam imao. Jer, isto ono sto sam uradio ovde bez problema, tamo nisam mogao ni u ludilu. I tamo sam trazio kredit od banke u kojoj sam radio da kupim stan ili sazidam kucu. I nisam ga dobio. Zasto nisam? E pa to znaju samo oni koji su tada (a i sada) upravljali tom zemljom. A za shvinlovanje nisam bio naucen.Moj stari mi je mnogo cesto pricao o obrazu i postenju. Tacno je da ima danas i mnogo Srba koji stigli ovde iz ratnih tragedija. Medjutim, ipak mislim da oni nisu ogorceni na Australiju sto im nije dat posao u struci (a recimo ekonomisti i pravnici jednostavno nemaju znanje ove ekonomije i ovih zakona a psoebno ne srednjoskolci), vec se secaju sta su sve rekli i potpisali u australijskoj ambasadi (ili u organizaciji koja im je omogucila da stignu ovde), pa su sad od sebe napravili one koji pre podne mrze sebe a popodne ceo svet. Obrni ga okreni ga, lepota ipak jeste u ocima onog koji gleda. s postovanjem Goran Kovacevic Brizbejn, Australija