Program | O nama | Reagovanja, pisma... |  Prezimena u CG l Plemena u CG

Фуџаира? А где је то? Кад се каже Дубаи и код нас а и у свету сви знају и где је и шта је а да ли знате где је Фуџаира (Al Fujairah)? Кад сам пре четири, пет година чуо за Фуџаиру, звучала ми некако јапански, некако ми се није уклапала у Уједињене Арапске Емирате. Фуџаира је један од 7 емирата у УАЕ, један од сиромашнијих и неразвијених (лошије изгледа само Ађман (Ajman)) али на обали арапског мора тј. индијског океана са дугим плажама и потенцијалом за развој туризма. Море са позадином од високих брда и планина, подсећа помало на Црну Гору, али само на први поглед, јер је природа овде, ипак далеко суровија и сиромашнија. Као туристичка атракција овде су не само море и плаже него и малопре поменута стеновита брда између којих су такозвани вади (wadi). То су у ствари исушена корита река и потока где испод песка у ствари увек има воде, која тече и понекад избија на површину кад наиђе на неки непропусни слој, нпр. стену. Заиста је импресивно кад у сред пустиње, у кањону, као у филму “Индиана Џонс” видите слап воде и језерце испод слапа.

Поред тих пустињских авантура овде ми је било јако занимљиво гледати рибаре, овде је развијено рибарство. Рибара има пуно и кад путујем на посао видим их дуж обале како  развлаче мреже а поподне их скупљају и извлаче рибу. То се догађа на самој обали поред пута и у самом граду па сам то гледао безброј пута и увек ми је занимљиво рвање са морем, мрежом и рибом. Све то изнад њихових глава прате јата галебова којима увек припадне бар део плена, који би иначе рибари бацили. Рибари изгледају егзотично, као неки Сандоканови гусари. Они у ствари и јесу из тих крајева, из Бангладеша углавном.

Кад смо већ код националности рибара овде као и свугде у УАЕ домаће становништво су Арапи и они су скоро у мањини. Највише има Индуса и Пакистанаца, пуно је људи из Бангладеша (ко они рибари) и са Филипина, а има и других Арапа из Египта, Ирака, Палестине. Једна од ствари која ме је овде одушевила је баш то што радим са свим тим националностима укључујући и Јапанце (јер је ово „Тошибин“ пројекат) и Немцима јер је консултантска фирма на том пројекту (а за коју ја радим) немачка. Раније сам радио за британску фирму и упознао доста Енглеза и Шкота, а и Француза.

Овде у УАЕ је завладала таква мешавина народа да је то задивљујуће.

Треба имати у виду да је ово ипак пре свега арапска, муслиманска земља али да се и сви остали народи овде осећају као код куће. Ником није забрањено да исказује своје националне и верске особености. То се може видети по шароликости ношњи у граду, а има и цркава и храмова свих религија који су се овде усталиле и организовале. Кад је Рамазан, муслимани посте и мора се водити рачуна о томе и ако само они морају да посте, а кад славе Бајрам (Аид) онда сви славе (нерадни је дан). Такође хришћани не раде за Божић и Ускрс, Индуси славе Дивали, а био сам и на слави код неких наших људи. Мени је то доказ верске слободе за све.

Наших људи, из Србије и Босне има пуно. Највише има електро инжињера, грађевинских инжињера и по неки машинац. Гради се доста електроенергетских индустријских и туристичких објеката, па посла има за све. Зараде су углавном добре нарочито кад се упореде са оним у Србији или Босни а плус је и то што је и живот скоро јефтинији него код нас. Једино су школарине за децу и авионске карте крупнији издатак који квари просек.

Живот овде у принципу није лош али ја живим одвојен од породице (они су код куће у Новом Саду) и сваки пут кад кренем код њих кажем да се не враћам више овде али економска ситуација код нас ме враћа поново и поново и ето већ пет, шест година тако…

Ускоро идем кући, али ако се и овог пута вратим писаћу вам опет о Уједињеним Арапским Емиратима и Фуџаири.

Дипл.ел.инг. Предраг Ивановић, Фуџаира, УАЕ