Program | O nama | Reagovanja, pisma... |  Prezimena u CG l Plemena u CG

Сви се жалимо како у нашим земљама ништа не функционише како треба, нема закона, нема реда . За све ти треба веза, ништа не можеш да завршиш за кратко вријеме, увијек се у реду стоји, препире се са службеником са “ону” страну шалтера. Једноставно, велики хаос, нерад, неред, беззакоње. Сви опет тврдимо како на дивном западу све ово функционише много боље јер, као што сви “знамо” тамо постоји власт, ред, рад и закон који је “једнак” за све.

Тако сам се надала и ја када сам доселила на овај амерички континент. Живјела сам у Канади једно вријеме, а сада сам због посла становник једне од “најјачих” и најразвијенијих земаља свијета, драге нам Америке.

Па да почнем са прописима и реалним стањем у мојој новој земљи. Као прво и основно овдје се тачно зна гдје ко живи, Црнци искључиво у црначким гетима, Хиспано у својим итд. Зна се да ја као бијелац нисам пожељна у црним предјелима а такође и обрнуто важи. Закон који нигдје није прописан, а који се спроводи и поштује редовито. Зар то није супер?! Школе су исто подијељење и зна се да учитељи који уче дјецу у „црним школама“ и не морају да имају неко знање, њихов задатак је само да буду присутни у школи. Наравно у свакој школи има пар полицајаца као и метални детектор, јер оружје је нормална појава медју црном и хиспано популацијом. Иако се зна да криминал цвате у појединим четвртима полицију ипак нећете ту лако наћи, они чувају богате (Бијелце). Звучи познато?!

Када шетате “мултикултурним Њујорком” тачно можете да знате у којем сте дијелу по боји становништва. На примјер јужни Менхетн. Уђете у ресторан и мултикултуризам је ту. Бијелци муштерије, па чак и конобари, док припадници хиспано популације шамарају суђе у кухињи и врше утовар нових намирница.

Ако се шетате бијелим крајем, припаднике црне расе можете видјети само са неким џаком на леђима или док физикалишу нешто. Не могу се видјети као регуларни шетачи. Врло ријетко.

Када тражите посао сасвим је нормално да имате везу. Ако сте син или кћи неког познаника не гине вам боља функција па таман били лошији. Веза се подразумијева.

Рецимо добили сте посао, следује вам годишњи одмор од СЕДАМ дана (почетник сте) који морате да искористите у тој години. Имате више среће ако сте мушко, бар вас неће питати да ли имате дјецу и да ли их планирате. Будуће труднице су непожељна врста. Ако пак затрудните, једна овако дивна хумана земља има план за вас (који вам фирма диригује) и имате 4 недјеље породиљског ако је дијете рођено нормалним путем или 6 недјеља ако је рођено на царски рез. Зато многе жене спајају годишњи и породиљски. Трудничко не постоји. Ако се не појавите на послу за 6-8 недјеља- вјероватно вам следује отказ. Чиста хуманост! Па ко каже да закона нема. Има закон, закон новца и јачега.

Пензионо и здравствено уплаћују само одређење фирме. Средњи привредник, а тих је доста и маса људи ради у таквим фирмама, не уплаћују ништа јер не могу бити профитабилни, ако би својим радницима уплаћивали основно здравствено осигурање. О здарвству бих могла мемоаре да напишем (то ми је струка).

Што се редова тиче, ух, то је прича за себе. У коју год државну фирму одете редови су дугачки, истина нема гурања, узмете број и чекате да вас прозову. Од 10 шалтера обично раде само 3. Службеници као код нас, већином нељубазни и појма немају (може им се јер су на државним “јаслама”). Познато??

Није риједак случај да “гањате” папир који вам уопште не треба јер сте погрешно информисани.

Ипак је најгоре када неке установе немају ни шалтере него морате да телефонирате. Обично тамо нема ни “живе душе” да вам одговори на позив.Јави вам се машина, мио женски глас која вам нуди милион информација и опција, ваше ситуације тј. опције углавном нема, па се онда ослањате на интернет, комшиницу или неког познаника са сличним проблемом.

Што се љубазности у продавницама тиче продавачице су истина увијек насмијане. Само су “кисело” насмијане. И ја бих била када бих радила за $9 на сат и не бих имала плаћено пензионо и здравствено. Коме да се смијем?!. И наравно, оне обично раде по 2 посла, па се из продавнице трчи да се конобарише или чисти нека фирма (знам из искуства). Ти послови су предвиђени за студенте и за њихов џепарац. Реалност је да маса људи ради те послове јер не може наћи ништа боље.

Друге услужне дјелатности, типа интернет или било шта друго (кабловска, мобилни) су благо речено лоповске. Свака фирма ће вас преварити бар једном. Умјетност је наћи фирму која најмање отима. Ово је земља у којој је превара легализована. Углавном се нема времена за истјеривање правде јер се много ради и уосталом коме је још стало до $20 (у мом новом случају). Да истјерам правду треба да проведем бар 3 сата на телефону, по неколико дана за редом и да убјеђуем службеницу да нисам користила интернет на телефону јер заиста не знам то да радим. То ми је скупо, пуно је лакше платити и уложити жалбу из чисто рекреативних разлога (да души буде лакше).

И опет се тјешим, јер је мој комшија опростио $50. Након 5 дана звања и препуцавања, човијек је одустао (он је наводно звао Мексико). Каже, одоше живци и вријеме. А вријеме је новац. Постадох овдје невјерни Тома. Ништа ником не вјерујем, јер знам из искуства да ће свако покушати да ти огули кожу с леђа.

И за крај, шта рећи о земљи гдје 45 милиона људи нема здравствено осигурање, гдје 40% људи пије воду која је “богата” хормонима и тешким металима, гдје је 1 од 100 становника у затвору, 37 милиона испод границе сиромаштва од тога 15 милиона дјеце (или сваки четврти).... о земљи гдје дјеца сиромашних нису здравствено осигурана јер је предсједник одбио програм који осигурава сиромашну дјецу – скупо, каже....

Ово је земља која није била под санкцијама, која није била бомбардована и која диктира остатку свијета начин живота и убија у име „људских права“. Земља која је истријебила Индијанце (остало је пар племена за туристичке атракције)!

Земља, у којој је највећи злочин утаја пореза! 

Сад знам да Холивуд није џаба измишљен. Права слика је помало стравична.

Р. Булајић, NY, САД

[објављено: 28/03/2008.]