Program | O nama | Reagovanja, pisma... |  Prezimena u CG l Plemena u CG

У ову чудну земљу сам стигао пре отприлике годину и по дана. Дуго сам се двоумио између Енглеске и Ирске,и не могу тачно да одговорим зашто је избор пао баш на Ирску. Прво ме је збунио тај њихов саобраћај, па после све остало. У првих месец дана много пута су око мене шкрипале аутомобилске гуме, док се нисам привикао на то да кола увек долазе из правца који не очекујеш, а још горе је било када сам почео и бицикл да возим....али сада је већ много лакше.

Лоше ствари овде су: киша, која пада више пута на дан или неколико дана без прекида, без обира на то које је годишње доба (овде ионако постоје само два: рано пролеће и позна јесен) затим велике кирије (двособан стан је око 1200 евра месечно), криминал - убиства која су свакодневна појава овде у Даблину, прљавштина која је посвуда, чудна храна, изласци који се своде на то да се у петак и суботу увече оде до локалног паба, "убије" од пића, у недељу се лече од мамурлука и у понедељак поново на посао. Такође на полицама по самоуслугама има јако мало ствари које су по укусу некога који је дошао са "континента" - све се своди на сланину, хлеб из кесе, све од ментола, чоколаде, кексови, чајеви, сосови за месо?? На срећу отворено је доста пољских продавница (овде живи око пола милона Пољака) и ту  могу да се купе ствари по "нашем"укусу: павлака, вегета, виршле, кисели купус и сл.

А добре ствари су овде: зараде (минималац је око 9 евра на сат), цене (све је јевтиније него код нас – од хране, козметике, до фирмиране гардеробе). За цене ћу навести само један пример: овде 1 литар сунцокретовог уља кошта 80 центи, што је око 70 динара, замало нисам пао у несвест када сам видео колико кошта код нас!!!

Ја сам имао срећу, па сам већ првог дана по доласку  у Ирску нашао посао, мало захваљујући знању језика, мало искуству, а какву имам школу нико ме није ни питао!!! Радим у једном великом супермаркету зове се „Лидл“, који је у немачком власништву и представља ланац од преко 2000 продавница широм Европе. Испрва сам радио само ноћу (најт пек) углавном сам почињао у 23.00 па док не завршимо, у зависности од тога који је дан, углавном око 8-9 ујутро, и тада ми је почетна плата била 9.75 евра на сат, плус 25% ноћни додатак. Сада, после нешто више од годину дана у фирми повећали су ми сатницу на 11.75 евра - то зову "бонус за верност“, наиме после сваке навршене године повећавају плату индивидуално око 10 %, тако да сада новајлија који ради исти посао као и ја има 10% мању плату . Посао је тежак али се исплати радити поштено, јер у овој фирми може и да се напредује, али не по основу улизивања него само несебичним вредним радом!!! Иначе кад дођем доле, кући, сви ме само питају „колико зарађујеш“ али ме нико до сад није питао „колико треба да радиш за ту плату“!!

Супермаркет у коме радим има дневни промет око 100.000 евра, што значи да 6 камиона робе долази сваке ноћи, које истоварује 4-6 „најт пекера“... простије речено око 100-120 палета робе!!!Наравно после тога се мора поспремити да ујутру буде све „ко ново“... Ја још увек могу да вуглим иако сам најстарији у радњи (имам 40 година), углавном радим са момцима од око 20 година, али доста пута брже и боље урадим него они, зато ме шеф цени, а богами и регионални менаџер ме зна по имену иако је задужен за један округ од 6 продавница и има око 300 људи испод себе!!!

Интересантно је и то да у мојој фирми раде скоро искључиво странци, емигранти из бивших источно европских земаља: Пољаци (око 90%), Литванци, Естонци, Мађари...само су менаџери Ирци. Навешћу један пример: у мојој радњи у Моор улици радимо нас 65. Менаџер и заменик су Ирци а остали смо сви странци!!! И тако је свуда где треба много да се ради, а не плаћају најбоље(за ирске услове). На срећу купци су углавном странци, јер је овај ланац супермаркета убедљиво најјевтинији у Ирској, па сви који штеде, купују овде, купаца Ираца има мало, што због дугачких редова на касама, што због тога што им не значи много разлика у ценама, а када уђу, увек галаме и буне се што их нико не разуме (Ирски акценат је толико јак и специфичан, да често и људи који долазе из Енглеске, САД, или Канаде ништа не разумеју, па како ћемо онда ми странци??)

Ево и једне прошлонедељне анегдоте на ту тему: на паузу идемо у једну малу просторију као нпр наша чајна кухиња, они је зову кантина, где имамо један сто, пар столица, микроталасну, тостер, и тако то. Углавном пре неки дан седим са две когинице касирке, наравно Пољакиње, и наиђе и наш шеф, менаџер Брајан, и тако мало у шали мало у збиљи каже он да ће нам донети школску таблу у кантину, и да ће нас у паузи учити енглески (јер,руку на срце, овде сви добро раде и сви нас цене, али на жалост већина особља лоше говори енглески). Сви смо се смејали, а ја сам се мало замислио, па кад ме је питао шеф шта си се замислио, ја му одговорим да му идеја није лоша, стварно доста људи лоше говори енглески, али ја мислим да би много лакше било да он и његов заменик Марк почну да уче Пољски, јер му је ионако 90% људи из Пољске....на то смо се сви добро насмејали, и рекао ми је да идеја уопште није лоша, и да је већ научио неколико речи на Пољском ... Мени на срећу иначе то није тако стран језик јер доста личи на наш: „добре“ значи добро, „пиwо“ је пиво, „кључик“ је кључ, „њема“ је нема, итдитд...

Често пожелим бурек и разне српске ђаконије, али на жалост једем их само пар пута годишње када идем на годишњи одмор...Срећом имам интернет као и сви овде,срећом није скуп,мобилни интернет је 30 евра месечно (као 4 кутије цигарета) па читам наше новине и слушам нашу музику на радију! И тако се одвија мој живот овде у Ирској 2008.године. Још треба да скрпим довољно за неки станчић и кола, и мораћу да останем овде још пар година а после ће ме пребацити у Мађарску, такође у „Лидл“ али као менаџера, јер имам одговарајућу школску спрему и говорим течно неколико језика: Мађарски, Руски и Енглески!!!

До тада ћу овде киснути сваки дан, и чекати да засија сунце на дуже од 2 минута... Поздрав свима.

Синиша Богданов, Даблин, Ирска

[објављено: 01/04/2008]