Program | O nama | Reagovanja, pisma... |  Prezimena u CG l Plemena u CG

Нисам склон глорификацији Срба као еталона културе, бонтона, народа непоновљиве виспрености, части. Оно није да нисмо увек ишли у раскорак са савременим и нормалним цивилизацијама, али..У реалном животу и ван Балкана рекло би се да сам готово реалиста, а на родном „бурету барута“ то зову непатриота, да будем благ.

Елем, након што су ми све жеље, стремљења и осећања отупела или пресахла током дивних деведесетих тако да се осећам као прилично раубована роба, након што су после крваве балканске журке светла лагано погашена, а поменути утонуо у лагану уљуљканост нормалног живота покушавајући да бар у новом веку почне без зарђалих ножева под кумовским плећкама, без златних зуба у џепу као трофеја, без летећих гуски и рата као петог годишњег доба, а схвативши да сам све само не будиста (јер неки нас не проширише до Токија), коначно сам се породично само-послао у свет ван домета Радио Београда 1. „Преко“, рекли би у мом крају.

Дестинација: Cyprus, Кипар, Кипро, Zypern. Део - јужни.

Асоцијација пре доласка, јер сам дете банкара, у три појма: острво, банке, православна браћа. Лет ЈАТ-ом, лаганих 2 и мало јаче сата, ка Либану, па лево. Дорћол остаде северозападно. Добро је, има наде за матицу Србију, увек могу да побегнем одавде први пут правдајући себе да идем на запад. Обећавајуће за лагање самог себе.

Стигли смо почетком децембра, са неких минус и кусур једва сагледивих услед смога, влаге и сивила мутираних честица ваздуха над Београдом, на плус пунолетних 18 степени, под сунце, палме и све што је потребно за ублажавање бола за земљом шљива. Статистика у јатовом аероплану каже да их има као Црногораца, око 700.000, православци, ушли у ЕУ мало својом, мало туђом вољом, били дуго тлачени под патронатом, деспотима, колонизаторима. Национални спорт преједање, грана индустрије туризам и прање пара, порез толики да те блам да не плаћаш колико је смешан. Земља да је превезеш за сат и по аутом

са краја на крај. Значи Србија, острвска, са популацијом као Монтенегро. Језик наслеђен грчки, дијалект, Енглески, правилан британски (био до 1960. кад су решили да буду самостални). Енглезима се смучили, као раније Латинима, крсташима и ко зна коме, комшије са северне стране не помињу, ратове из седамдесетих и окупирану територију не помињу, кажу да су „unique case“. Све у свему познато, готово као код куће. Свидело нам се „на прву“. Све. Визуелно и у статистикама. Распаковали се, и почели да радимо.

Нисам никог убио, а ни самоубио се у сусрету са воланом на погрешној страни аута, у туђој траци, јер Кипрани наследише тај ружан обичај од Енглеза, али би непријатно. Људи нас када се деларишемо као Срби гледају пријатељски, очински готово, са љубављу. Знају много више о нама него ми о њима, крсте се исто као и ми, једу нездраво, пуно меса, јер иако су острво рибу нико неће ни да погледа, какав Медитеран, каламари, маслине. Свињетина, количине као Гали из „Астерикса“, вино, сиреви идеални за помоћ срчки да стане што пре, кафа строго црна, ратлук обавезан. Купује се у „Дебенхамсу“, осећате се просто као да сте привилеговани, готово део светле колонијалне историје, иако свака друга продавачица има облик „бабушке“ и порекло из Нижњег Новгорода, али Боже мој... Цене, београдске, избор европски, плате негде између. Прихватљиво (affordable на мрском окупаторском, енглеском који је после поделе и окупације 1974. од стране браће Кипрана са вишком турских гена са северне стране постао не тако мрзак, готово сетно подсећајући на светле дане Комонвелта). Рекох, исти ми.

Хтео то или не човек се осети као код куће, јер влада лагани хаос у свим сферама живота, живљења, дезорганизације и хедонизма. Смисао за тачност и професионалност не постоји, градски саобраћај не постоји, све лагано, уз неизбежно „take it easy“, као да су са Јамајке. Нирвана у свему. Живот се конзумира као и јела, пиће и аутомобили, претерано, себично. Једном се живи, па зашто онда да буде у стресу. Ако закажете пословни састанак академских 15 минута закашњења помноите са фактором односа старе валуте фунте ка евру , оли ти 1,71, тако да добијете фактор опуштености.

Банке на сваком кораку, енглески брендови, грчка музика која неодољиво подсећа на нашу хиперпродукцију огавних нота, или обратно, лагано, у несугласју са истим. Чудан микс, али опстаје. Клинци као и свугде, скејтови, БМX, ајпод, као и сви клинци ове планете, исти, мондијалисти прави, исправно и без предрасуда, како и треба. Све око нас портабл, зграде, људске физиономије, планине са све снегом на сред Медитерана, рај. Нестварно.

Градова комада четири, а реално два. Лимасол као лука и вена земље, Никозија као престоница и пословни центар. Манастирска Света гора на Тродосу јединој и најлепшој планини у пречнику од пар стотина км, предиван поглед на Израел и Либан, а ако нисте Кипранин и на Турску (ово важи и за Србе, чисто за саосећање и вечно позивање на оних 500 и кусур година из којих изађосмо као црнокоси тамнопути Словени.) Кад је ведро, а то је неких 265 дана, са просечних 16.5 степени у јануару.

Највеће богатство земље су људи, срдачни, нестварно пријатни, предусретљиви до неверовања, пре свега без икакве напетости и ужурбаности. Као седатив делују на све око себе, па и на веселе Србе.

А Срби? Банкари, грађевинци, фудбалери, конобарице и „ИТ“ сектор. Цењени било чиме да се баве, вољени, искрено од стране браће, јер је на жалост много сличне горчине попијено од стране оба народа, много освајача, много осећања немоћи јер си мали, много обећања од великих која никад нису прерасла у нешто више од празних речи према којима се управљало као да су Свето писмо. Имате осећај сигурности и уједно немате онај осећај инфериорности који се понекад јави јер смо реално земља трећег света. Није им јасно како нисмо у ЕУ, зашто нисмо, како они јесу, а понекад нам и завиде. Исти ДНК. Православни.

Да закључим: Кипар је слаткиш, лаган, домаћи, конзумира се лагано, надам се дуго. Пробати обавезно.

Бранко Николић, Никозија, Кипар

[објављено: 14/03/2008.]

Komentari: 

Srboljub Savic, 14/03/2008, 01:22

Kipar se menja, kao i svet. Pre cetrnaest godina - usred sankcija, to je bila retka zemlja koja je nasim ljudima otvorila sirom vrata. Bilo je tada, prema slobodnim procenama, oko 15.000 nasih, uglavnom mladih koji su dolazili individualno i dosta gradjevinskih radnika, koje su dovodile nase firme. Poslovi - branje pomorandzi i maslina, "poslici" po plazama, ... Gradjevinci - na putevima i tunelima. Plate skromne ( a "ogromne" prema 100 DM u BGD), ali soba ili krevet samo, odnosili su dobar deo primljenog. Kipar je bio (mozda i sada ) meka za svakojako "pranje" para i "uzivanje" zena i dece sklonjenih iz zemalja Bliskog Istoka. Brojni telohranitelji sa lepoticama ruskih bogatasa (oni u Nici). Restorani sa natpisima - govorimo ruski. Kiprani - Grci, ljubazan narod, koji se jos nije snasao u poplavi jeftine radne snage i novca, koji se ipak prelivao iz banaka i svog vrenja gradnje. Tako su, do juce, skromni seljaci mogli da kupuju skupe dzipove, i da ih odbacuju, posle sudara. Zalili su mi se, da do pre godinu dve, niko na Kipru nije zakljucavao kuce ni stanove, ali ... Zalili su mi se nasi gradjevinci, da ni ono malo para koje im je obecano za zivot ne dobijaju, a strepe i za deo koji treba da im se isplati u zemlji. Zalile su mi se devojke na napastvovanje raznih "gazda"-od "stipkanja" do ozbiljnijih napada. Nisam razgovarao sa "gomilama" devojaka iz Tajlanda, Vijetnama, ... iza zatvorenih vrata barova po podrumima. Medjutim, sunce je sjalo a osecaj da ne moras da prosis ili prodajes sibice i stvari iz kuce na trotoaru, ipak je mnogo znacilo. S. Savic

gordana trbojevic, 14/03/2008, 08:28

Svaka vam cast ako mozete da zivite na Kipru. Posle decenije zivota na Kipru u onim bajnim devedestim pobegoh u civilizaciju. Kipar je destinacija za odmor od 2 nedelje, da obidjes celo ostvro i sve dobre plaze. Kipar je divan ako ste britanski penzioner, kome je jeftinije da zivi tamo nego u Britaniji - isti jezik (doduse iskvarena varijanta, da se ne lazemo), istom stranom voze, a sunca ima celih 323 dana kazu bar u Limasolu. kiparski narod je ksenofobican, bez preterane zelje da se druzi sa strancima, osim da im oderu koze za nekad funte, sad evre. O koncertima, pozoristu i o kulturi da ne pricamo. Kad se samo setim da je nedeljom glavni provod ukrcati familiju u besan auto, deci kupiti sladoled i voziti se gore dole uz limasolsku obalu...daj boze da im je ulazak u EU malo prosirio vidike...na Kipru je lepo ziveti povremeno, imati puno novca da pravite ceste izlete u civilizaciju... ne za mlade, ne za ambiciozne...

Sega, Sega (ili ti "polako, Polako), 14/03/2008, 14:51

Bejasmo i mi nekih desetak godina, na divnom afroditinom ostrvu, ali odosmo dalje, ne mogavshi da chekamo vishe "Sega,sega..." da dobijemo trajne dozvole ili drzavljanstva, jer se nismo ukrstili sa lokalcima a nismo ni igrali fudbal. Kanada, gde smo., hladna je i duge su zime i zato nam tih desetag godina dugog toplog kiparskog leta izgleda tako nestvarno! Tvrdim, to je bio najlepshi period nasheg zivota. Puno smo se druzili i "sazivljavali" sa lokalcima, koji su imali vise srece nego pameti od brace srba (ili su se manje busali i kachili nego mi!) pa su sa magaraca odmah uskochili u mercedese a kad se ta revolucija dogodi u nekih 10-20 godina, teshko da se ima vremena i za mentalno-kulturolosku reveoluciju! Uvideli smo i da licemerni bivshi kolonisti, nisu bili daleko od istine kad su ih nazvali "arapi u cipelama". Putujuci dosta po zemljama iz okruzenja, stiche se utisak da su kiprani mnogo blizi arapima nego njihovoj majchici Eladi, a ruku na srce i sami grci iz grchke ih bash mnogo ne vole!Sve u svemu, narod koji je i pored tako burne istorije, imao vishe srece nego pameti i vodeci se idejom "psi laju, karavani/vojske prolaze, a kiprani cute, chekaju i cooliraju na blazenom mediteranskom suncu"

dobrovoljni-izbeglica bih, 14/03/2008, 21:39

Najbolji naziv za Kipar je "Far East of Europe"...ne moze dalje, ako odes istocnije upadas u Middle East, a tamo je "malo vruce", juznije Egipat, severno Turska! Kipar je raj na zemlji ako se ustimas na lokalne frekvencije. Znaci nadobudni, ljudi sa ambicijama do plafona, ljudi puni sebe;normalno ne mogu se prilagoditi na ovaj nacin zivota. Ja sam dosao sa ratnim 90-im...i jos sam ovde. Zivio sam takodje na trulom zapadu,(tamo brat za brata nema vremena);ovde koliko hoces! E sad na tebi je da nadjes zabavu(a ima je!) i zanimaciju(do tebe je!). Klopa je mediteranska, uglavnom;stim da lokalci krkaju svinjetinu "suvla"(kao nasi raznjici!) gde god stignu.100 stepeni u hladu ali suvla masina samo stanca holesterol.Obavezno posle ide slatko(od oraha-najbolji)i pije "grcka kafa",ni u snu ne trazi "tursku"(a ista je!) jer se ne uklapa u politicku kuzinu od 74te(Turska okupacija Sjevernog dela otoka)Kiprani su povezani ...za razliku od nas;valjda su naucili lekciju iz proslosti da samo tako mogu da opstanu, i opstali su! Najvise osvajana zemlja u istoriji.Samo marsovaca nije jos bilo ovde!Vole nas tako da ti je malo i sumnjivo, zasto? Nismo mi neke cvecke za voljenje, ali crkva je ovde dio familije i sta pop kaze tako je! Valjda nas zbog slicne istorije i pravosljava malo vise gotive od ostalih dosljaka. A bilo je i paretina (na koje su Kiprani slabi?) onih pljackaskih 90-ih....puno je bilo nekih "biznismena" iz Srbije i exYu.Danas je malo je ko ostao, valjda,izduvalo se lako zaradjeno.Nas narod koji je "pljuvacki"orjentisan nikad se nije ni mogao uklopiti na Kipru, jer treba da prodjes "kurs lokalnog posmatranja", tj da te lokalni prihvate...kad to prodjes niko te ne mrcvari(dozvole za rad i sl) cak ti i pomazu, normalno u granicama dozvoljenog. Birokratija je "jaca" strana Kipra tako da se odmah "uklopis" jer ni kuci nije bolje. Ali vreme je CUDO, sunce i toplo u majici, bermudima i papucama 3/4 godine. Iz ovog raja samo me neki novi r