Program | O nama | Reagovanja, pisma... |  Prezimena u CG l Plemena u CG

Мој кум Небојша је стиснуо петљу и прошле године се, након више од 15 година проведених у Канади, вратио у Србију. Он, жена и двоје дјеце, продали све, дали отказе и отишли да се више не врате. Кум је свратио љетос у Торонто да заврши још неке формалности, па да дефинитвно и
правно-формално прекине све везе са Канадом. Мој кум је добар, паметан и весео, а богами и наочит човјек (кум није дугме). Али августа прошле године, једва сам га препознао: промијенио се, освјежио, као да је добио нову вјеру у живот. Сви који су га оговарали, који су говорили како од тог повратка нема ништа, и да ће се подвијеног репа вратити у Канаду, су били запрепаштени и поражени његовим искреним оптимизмом и безбрижношћу.

Често размишљам о куму. Недостаје ми, овдје нема много добрих пријатеља, и сваки је вреднији од злата. Али мој кум је стиснуо петљу, и вратио се у отаџбину.

Та ријеч, помало заборављена (чешће се користи хрватска ријеч домовина), одзвања ми у ушима као звоно са цркве Светог Марка. Свако од нас носи тај топли осјећај припадности, гомиле успомена, увијек лијепих, јер некако смо успјели да се више не сјећамо ничега лошег, и памтимо само сретна времена. Заборављамо да смо били млађи, да су времена била заиста много боља и сретнија, и да би се и наш живот, као животи велике већине наших пријатеља и вршњака који су тамо остали, неповратно промијенио.

Сваки пут кад помислимо како је кафа овдје бљутава, месо безукусно, воће пластично, људи хладни и исувише формални, не мислимо да нам је лоше овдје гдје смо, већ да би нам било љепше тамо одакле смо дошли. То нас вуче себи отаџбина, наши градови и села, врућа мамина супа у суботу поподне, укус првог пољупца, мирис липе из наше улице, јагњетина са ражња, хладно пиво у топлој љетној ноћи, трећелигашка утакмица у недељу ујутро, па онда кафица и новине до ручка. Нове године, рођендани, журке, одласци на море. То нас зову преци, дједови на селу који пеку ракију, дједови у граду који читају „Политику“ и свако толико изваде из старих, похабаних новчаника неку кинту "да одведеш цуру у биоскоп", баке које су нас чувале и бескрајно вољеле.

Овдје смо, ипак, мали и безначајни. Дошли смо да измислимо рупу на саксији и топлу воду, и на наше запрепаштење открили да рупа и топла вода одавно постоје, и да "они" од "нас" немају много да науче. "Њих" не интересује то што смо ми били сретнији у нашим прошлим животима него што ће они икада да буду, што смо научили и видјели више него што ће они икада да науче и виде.
Највише нас нервира што то "њима" није јасно, и што у њиховом животу у који смо ми упали за нас има мјеста онолико колико допринесемо у доларима. Дали су нам комфор, средства за живот, пасоше, мир и ред, и њима никада неће бити јасно зашто мислимо да све то није довољно. Немајући избора, сви смо се тако прилагодили животу у иностранству. Осјећај да овдје не
припадамо и да смо странци, у туђој земљи, другачијој и понекад тешко схватљивој култури, са страним обичајима и окружени људима које не разумијемо и који нас не разумију, полако нестаје и потискује га брига за опстанак, свакодневница капитализма који меље и гази преко мртвих. Имамо све мање воље и времена да ламентирамо над прошлим животом, јер напољу чека овај
живот, такав какав је, једини који нам је преостао.

Али сваки пут кад поједем шљиву сјетим се оне мале, кржљаве пожегаче из дединог дворишта, слатке као мед, и удари ме опет носталгија, и падне ми на памет кум Небојша, и моја отаџбина. Једна једина, ненадомјестива, моја, у којој су шљиве слатке, јутра сунчана, људи весели, дјевојке лијепе, дани пуни слатког ишчекивања. У којој негдје, у некој улици која љети мирише на липе, а зими на снијег, у неком кафићу још чека мој сто, сви другари, и хладно пиво у топлој љетној ноћи. Отаџбина, у три боје мог срца.

Искрено ваш,

Бориша (Слободана) Павловић

[објављено: 12/03/2008]

KOMENTARI:

Nebojsa , 11/03/2008, 22:51

Patetiku na stranu, i mi bismo se u Srbiju vratili odmah, cela porodica, kada bi nas tamo cekala perspektiva zaposljavanja i normalno zivota. S obzirom da tu perspektivu ne vidim, ostaje nam da sedimo ovde u tudjini, gde je ... (i nadalje se sve poklapa sa tekstom na koji pisem ovaj komentar).

Otadzbina/Domovina , 12/03/2008, 01:49

Bravo. Ja idem nazad takodje. Pet godina sam ovde, dobra mi je plata, zivim relativno luksuzno. Radim 9 sati dnevno, vikendi su slobodni itd.. Ali nisam srecan. Nema sarmi, nema slava, nema drugara i odlaska na more u choporu. Nema rodbine, nema druzenja kao kuci. To i nije neki zivot. Cim ustedim za stancic odoh nazad, i bas me briga i ako imam samo za klopu. Bice mi OK. U SAD i nema ni lepih devojaka. I to mi je zivot...

Ljiljana , 12/03/2008, 03:04

Mislila sam da me je proteklih 18g iskalilo i ojacalo dovoljno za ovaj zivot ovde, a ono eto, nisam bila u pravu... Zamrzla sam svoju dusu, da bi me manje bolelo... da ne bi plakala uvek kada cujem "Hej Sloveni". Ne slusam Balasevica iz istog razloga... kad, eto procitam ovaj tekst... i vec placem, dugo, tiho, krisom …da me moji ne cuju i ne vide, jer ni moja rodjena deca koja su odrasla ovde (i neznaju za bolje) ne bi razumela lepotu naseg proslog zivota koju su nam oteli oni za koje sada radimo i kojima cemo ostaviti na poklon nasu decu i buduce unuke… Hvala Vam Borisa, i pored suza, ipak mi je zbog vasih reci nekako lakse

cinik , 12/03/2008, 05:21

Sta ce biti kada se kum Nebojsha vrati za Kanadu?

Aleksandra , 12/03/2008, 11:28

Ja zivim u Srbiji i rado bih je napustila. Ne zato sto ja ne volim Srbiju, nego zato sto me ona saplice svaki put kad ja pokusam da zivim onako kako mislim da treba. Lezernost za kojom izgleda mnogi u dijaspori pate je, za mene, lenjost, a nostalgija za detinjstvom pokazatelj nezrelosti od koje, po meni, pati cela moja nacija. Ne izuzam sebe iz ovoga, samo konstatujem da je, po meni, tako. Dakle, ako je ovde lepse zasto se ne vratite? Ako nije zasto ne uzivate tamo? I zaista bih volela da mi autor teksta objasni sta je konkretno to sto Kanadjani nikad nece da nauce i vide, a mi jesmo?

dragana (), 12/03/2008, 12:22

Mene je ovaj tekst iznervirao, a isto tako i komentari da ljudi "pustaju suzu" zbog ovoga. Nemogu da shvatim ljude koji odu u inostranstvo jer traze bolje pa im onda ni tamo nije lepo pa se kao vrate. Bez uvrede autoru i njegovom kumu, kum je verovatno izracunao da sa tim dolarima sto je dobio kada je sve prodao u Kanadi nemoze mnogo ali zato u Beogradu moze da zivi kao car i da ne radi bas mnogo.....Sve te price o bljutavoj kafi, neukusnij hrani, hladnim ljudima itd. su price za malu decu. Ja zivim 20 godina u Engleskoj a neko vreme od toga sam provela u USA i Kanadi, i od prvog dana sam se svugde osecala kao kod kuce. Ja sam shvatila da je kuca ono sto ti imas u glavi i sta hoces da imas, i to grupisanje po nacijam itd. me je oduvek nerviralo.....Ne patim od neke nostalgije i mada redovno idem u Srbiju (2 x godisnje) nema bas mnogo toga sto mi nedostaje. Mozda je to cudno onima koji pate za slivama, sarmama itd. ali ako je ljudima toliko lose i inostranstvu neka se onda vrate kuci. Inace, moj muz i ja planiramo da prodamo sve sto imamo u Engleskoj i da idemo u Kanadu.

ananena@rogers.com murchison, 12/03/2008, 13:31

pre nego se vratite u Srbiju svi koji nameravate, vratite Kanadske pasose.

Den , 12/03/2008, 19:52

Ja da sam na mestu ovih nasih izbeglica u SAD i Kanadi(mislim na izbeglice iz poslednjeg rata) odmah bih otisao za Srbiju. Gledam ih kako se muce ovde sastavljajuci jedva kraj s krajem. Vlasti su ih kad su dosli bacile u neku nedodjiju gde nigde nista nema, a i oni su vecinom bez nekog vosokog obrazovanja pa rade teske poslove na gradjevini, u fabrikama, u kojima danas skoro niko ne radi u Americi, a plate su im male. Njima bi mnogo bolje bilo kuci. Verujem da bi se nakako snasli. Ovde zive u losem kraju. Deca im idu u lose skole. Samo sto ih ne vrbuju u bande. Roditelji jadni sve sto zarade to i potrose. Od raznih dazbina ne mozes da sacuvas ni dolar. Sve je jako skupo.Od socijalne pomoci ne mozes da zivis kao u Evropi. Prosto nemas para ni za sta. Mislim, ja se osecam da nikako ne mogu da sacuvam pare, a kamoli oni koji imaju duplo nizu platu od mene. Kad bih bio na njihovom mestu ja bih lepo prodao sve ovde, uzeo americki ili kanadski pasos da se nisam dzabe mucio i da mi godine nisu ulodo prosle, a i zlu ne trebalo i vratio se lepo svojoj kuci.

Dragica Acimovic, 12/03/2008, 20:39

Dragi moji, evo ja se javljam iz Kanade. Posle 22 godine rada ovde, najzad sam se penzionisala. I kazem mom muzu, nisam znala da ova nasa basta tako lepo mirise u podne (narocito radnim danima a ja vise ne moram da jurim na posao). I moja deca se ovde raduju kada dodju kod mene na rucak ili kada banu kasno i kazu, mama pravi nam palacinke. I ja se rado secam svog detinjstva u Srbiji, moje bake, sestre, mame, tate, mojih drugarica i skolskih raspusta i to mi daje neku snagu. Inace, moja komsinica kanadjanka mi cesto prica o varosici gde je odrasla (u Kanadi) i smatra da su nekada bila srecnija vremena. Realno, nigde nije lako. I zato, cuvajte se i volite i pomazite u Srbiji i celom svetu. Zelim vam svima sve najbolje, Dragica

Zorana , 12/03/2008, 21:47

Kada slecete u Kanadu negde u maju vas pozdrave sa recima dobro dosli u zimsku zemlju Kanadu...pa Srbija je more,sunce najlepsa kad god pomislim da pola godine zivota koje provodim ovde u zimi. Inace nasi ljudi u Kanadi su skoro svi jako dobro situirani i ne pate se kako neko rece. Deca koja su dosla iz najgore skole u Beogradu su bolja nego deca koja zavrsavaju "privatne"skole u Kanadi bar je tako bilo sa mojom decom...koja su sada Kanadjani. Sta ces moraju ljudi da se tese kada ne mogu svi da se vrate. Inace ne zamerite generaciji 70 koja je otisla i pri tome nista u Srbiji lepo nije probala i sada leti u oblacima da su uradili ispravnu. Ti nikada nece znati ni ceniti OTADZBINU jer su kivni na nju. Mozda tek pred penziju se osveste i bude im zao sto ne pripadaju nikome.Srbija ce biti Evropa a Kanada ce ostati smrznuti satelit Amerike i poligon njihovih experimenata. Srbi iz Kanade nedajte decu svoju ....

Maki , 13/03/2008, 00:25

Zivim vec 15 godina u inostranstvu i nisam nijednom pozelela da se vratim. Imam vise "njihovih" nego "nasih" prijatelja i to samo iz razloga sto ljudima nikada ne prilazim sa stavom da nemaju pojma o zivotu jer nisu ratovali, gladovali, glasali za diktatore, a i zato sto me ni najgori pomor ne bi naterao da se ubacim u srpski geto u kome se njisu bokovi uz najgora muzicka turbo zla. Ne vuce me nostalgija, ali me takodje ne interesuje da se pravim da sam nesto sto nisam. Imam jednostavnu filozofiju: dok smo se bacakali po majcinom stomaku, niko nas nije pitao gde zelimo da se rodimo, kakav zivotni scenario zelimo. U tom smislu ne vidim ni razloge za ponos zbog pripadnosti bilo kojoj naciji ni veroispovesti. Po sopstvenom izboru sam pravoslavka i stanovnik Evrope. Ne dam da iko pljuje po Srbiji ali ne dam ni da mi moja rodbina i prijatelji iz detinjstva prosipaju nekakve price o "nama i njima". Muka mi je od specijalista na polju svetske politike. Do sada su mi, od pocetka mog boravka u inostranstvu, najvise pomagali ti "otudjeni, hladni, nezainteresovani" stranci, dok su me moji Srbi pljackali i smestali spletke. Neka svako misli sta hoce; ima puno iseljenika koji stalno kukaju, zale za necim sto vise nikada nece pronaci, jer ruku na srce, zivot nasih milih u Srbiji tece dalje bez nas.Ta nit se prekinula bez obzira na sponu za koju verujete da vas jos uvek vezuje. Daleko od ociju daleko od srca. Ustvari, tu su uvek ruke koje se pruzaju u ocekivanju poklona, jer smo mi koji zivimo napolju "puni kao brodovi". Mi koji rintamo po 12 sati dnevno i padamo mrtvi od umora zaradjujuci svoje plate koje su osakacene sa toliko poreza da nas i Svevisnji zali. U ovoj rubrici ima puno ljudi kojima ova rubrika nije namenjena a koji stalno cekaju, kao u "dobra" stara Slobina vremena da se pojave "aveti proslosti pod plastom demokratije" i "strani placenici i domaci izdajnici" pa da lepo okinu iz sve snage po onima koji imaju i najmanje reci kritike za Srbiju. Hej, st

V Tubun, 13/03/2008, 02:21

Nemogu da se otmem utisku ,da vecina onih koji salju napise iz Kanade, imaju problem adaptacije u novoj sredini.Niko jos nije napisao nista o svojim , novim prijateljima Kanadjanima .Radeci na Santoriniju , pre nekoliko godina , imao sam priliku da upoznam neke Kanadjane (cak i jednog Kanadskog Indijanca), i svi su bili spremni za druzenje.Zar je moguce da u celoj drzavi Kanadi jedan Srbin nemoze da nadje jednog prijatelja Kanadjanina o kom bi mogao da napise dve tri lepe reci.Nemora cak ni da napise bilo sta. Neka navede samo njegovo ime.Samo toliko.

Kanadski Srbin, 13/03/2008, 15:01

Nije sve u prirodnij lepoti, sljivi i suncanim jutrima. Ima nesto i u nacinu i kvalitetu zivota, kvalitetu skolovanja, zdravstvenim uslugama, drzavnoj birokratiji i monogim drugim stvarima. Moja jutra su uvde u inostranstvu lepa i suncana, sljive su velike a prirodne lepote ne manjkaju. Takodje imam ono sto mi otadzbina nije mogla ponuditi, a to je normalan zivot u normalnoj zemlji. Gde se posao dobija na osnovu znanja i iskustva a ne poznavanjem Kuma. Gde stoji znak zabranjeno pusenje i svi ga postuju. Gde voz i autobus polazi i dolazi na vreme. Gde se zakon postuje od strane onih koji su ga pisali. Ima i ovde korupcije i koje kakvih malverzacija, ali ima i zatvorskih presuda za one koji se ogrese. Kad otadzbina bude u mogucnosti da ponudi mojoj deci ono sto im je ovde na dohvat ruke, uhvaticu prvi voz i vraticu se kuci. Da tracim vreme i zivot nemogu i nemam vremena. Svako ko se vraca u otadzbinu sigurno da ima dobar razlog, ovo je samo moj licni stav.

dragana milanovic, 13/03/2008, 18:54

Za Draganu. Ja inace zivim na Islandu,i mogu da kazem, da ste vi neki ekstremni slucaj, sto se tice finih i nasmejanih ljudi koji vam zele dobrodoslicu.Da se ne lazemo mnogo,zivimo na trulom zapadu,koji sve posmatra kroz prizmu materijalizma(daleko od osmeha i ljubaznosti).Pozdrav od imenjakinje

Бориша Павловић, 13/03/2008, 19:45

Испадосмо кум и ја најгори. Пребројао сам коментаре, и негативни воде 60 према 40 посто. Ја просто нисам крив што имам у себи довољно снаге да се сјетим лијепих тренутака у свом животу, а вјерујте ми, НИКО од вас нема више ружних успомена него ја. И рат, и инфлација, и привредна криза у Канади у коју смо дошли у најгоре вријеме, и болести, и смрти, све је прошло поред и кроз мене. Немам више никакве илузије, све посматрам реално, па и свој животу расијању, за који сам рекао да је такав какав је, једини који имам. Нисам несретан овдје гдје сам, и не намјеравам да се вратим, а и да се вратим гдје ћу: један од коментатора ме смјестио у црногорска брда, јер Србија очигледно није довољно добра за мене и нас који говоримо ијекавски. Има много тужних и несретних људи, према којима је живот био суров (као да је мене миловао) и свима је крив неки Бориша који воли Србију. Ако ће тако да вам буде лакше, ако, нема проблема. Ипак, сјетите се тог првог пољупца, тих липа, дедине шљиве и бакине љубави, оца и мајке који вас чекају да дођете из Канаде, Америке, Енглеске, Београда... И реците ми ОНДА да нисам у праву. У т

Dragan Rogan, 13/03/2008, 23:39

Vec dvadeset godina zivim u Kanadi pre dolaska sam bio docent na fakultetu u Beogradu.Mnogo sam lepog doziveo u Kanadi i mnogo sam joj zahvalan,radim u struci i zato sam vrlo dobro nagradjen, obisao sam skoro sve zemlje u svetu za koje sam imao interesovanje.U Beograd dolazim 4-6 puta godisnje i jos uvek mislim da je nedovoljno.Nema dana a da nerazmisljam o povratku u Srbiju, planiram da se penzionisem sa 55 godina a tada ce mi i deca zavrsiti fakultete.Za dvadeset godina boravka u Kandi sanjao sam "samo" snove iz Srbije-neverovatno ali istinito.Ja sam ponosan na sebe da imam osecaj pripadnosti mojoj drzavi-Srbiji i mom narodu mada i Kanadu osecam kao svoju zemlju-lep je to osecaj kad volite nikada negresite. Tekst: Moj kum Nebojsa je napisan sa puno osecanja i vrlo je verodostojan (licno misljenje).Mnogo nasih ljudii bi se vratilo u Srbiju iz Kanade kada bi im materijalne mogucnosti dozvolile. Srbija ce biti clan Evropske porodice, ekonomska situacija ce se poboljsati- verujem/verujmo u buducnost Srbije i zeleo bih da se sto vise nas vrati i pomogne nasoj privredi sa iskustvom stecenim u razvijenim zemljama sveta.U potpunosti razumem osobe u Srbiji i njihovo nezadovoljstvo zbog lose ekonomske situacije koja se odrazava negativno na najvaznije vrednosti u drzavi-porodicu.Ekonomska situacija je vrlo bitna ali sta se desava kad se radi neverovatno puno,kad se zbog posla vrlo malo vremena provede sa decom samo da bi se platili racuni a onda neostane ni dolara u dzepu a da negovorim o zaduzenjima na karticama.Misljenja sam da treba uvaziti svacije misljenje jel su ona bazirana na sopstvenim iskustvima a ona su vrlo razlicita. Sa nestrpljenjem ocekujem povratak u Srbiju-Kako bih rado veceras otisao na Kalemgdansku terasu na lignje i casu dobrog vina Triumfa ALI stvarnost je neumoljiva ja sutra imam puno obaveza na poslu ali 9 Aprila sam na Kalemegdanskoj terasi(manje od mesec dana)i najlepsem gradu na svetu Beogradu.

vukasin Simic, 14/03/2008, 21:22

evo dosad sam izbegavao da dodajem komentare ali sad osecam potrebu da dodam par reci sa kojima se mozete ali i ne morate sloziti. Cini mi se da pisac ovog teksta mesa zal za mladoscu i nostalgiju. To prijatelju za cim vi zalite nema vise nigde. To je u vaseoj glavi samo. Nema ni dede koji ce da daje pare za izlaz sa devojkom, ni prvog poljupca ,ni pikanja lopte sa drugarima u zoru...I da ste ostali u Srbiji toga nema. Zasto uporno zivite u proslosti? Vratite se u Srbiju ako mislite da ce vam to pomoci. Mozda i hoce jer smo svi razliciti ali nisam siguran. Proslost se ne moze vratiti, ni vasa ,nicija. Nadjite lepotu tu gde ste ( bilo to Kanada, Srbija ili Afrika, svejedno) a ne secajuci se nekih dana kojih vise nema niti ce biti, niti zamisljajuci sta ce biti sutra.Moj savet -procitajte knjigu M. Danojlica - 'Dragi moj Petrovicu ' pa ce vam biti jasno o cemu pricam ,nadam se. Moguce da ce vam razjasniti neke stvari. Inace ne sekirajte se , mnogi pisci /citaoci iz ove rubrike vide stvari kao vi. Da podvucem crtu-moj savet vam je ( ako ga zelite) zivite prijatelju kako i gde zelite ali se dobro preispitajte sta zaista zelite. Ne slusajte druge i ne zivite u proslosti koja je mrtva jer time gubite lepotu sadasnjeg trenutka. Srecno.