Program | O nama | Reagovanja, pisma... |  Prezimena u CG l Plemena u CG

Зову га "главни град Јужне Америке". Латински град у Англо-Америци. Званични надимак му је -"Магични град". Град у коме је незванични званични језик - шпански. Телефонски позив може бити на шпанском, а и понуда за АТТ телефонски сервис може бити штампана на шпанском. Чести су позиви хитним службама због незваног госта - алигатора у кућном базену. Корумпираност му је друго име. Постоје само два годишња доба - вруће и страва вруће. Мајами!

Мада сам Србију напустио пре много година, у Мајами сам се доселио почетком 2002. Живим у крају који се зове South Beach. Технички гледано, то није град Мајами, већ Мајами Бич. Мајами је заправо скуп градова који се налазе у округу Мајами Дејд. Сама ужа градска зона има једва 400 хиљада становника, али "Велики Мајами" (чији је део Miami Beach), приближава се броју од 3 милиона. Заједно са Форт Лодердејлом, на северу, има готово 5 милиона душа. И бар половина говори течно и шпански. Она друга половина, говори само шпански. То је први утисак који овај град остави на посетиоца из било ког другог дела САД-а. Добро, мало сам претерао овде, али "где има дима, има и ватре"

Следећа карактеристика коју сваки посетилац примети је да је ово вероватно најслободнији град по питању количине одеће која се сматра пристојним минимумом за шетњу улицом. И то, нажалост, укључује и геј мушкарце у шестој деценији живота који тврдоглаво одбијају да скину календар из 1968. Није то са облачењем само због високе температуре, већ, пре свега, узавреле латинске крви. А ако је тако на улици, замислите тек како је на плажи. И кад смо већ код плаже, једног од два главна разлога за долазак милиона туриста, она је пешчана, направљена људском руком, широка око сто метара и дугачкааа.... Око двадесет миља, тридесетак километара. И то само на страни округа Дејд. Нема ни камичка (опет мало претерујем), а камоли стене, само што је врло плитка и педесетак метара од обале, вода вам дође једва до ... струка.

Зашто? Зато што је тиме опасност од дављења сведена на минимум. Пошто је у овој земљи судска тужба (барем се тако чини странцу) нека врста националне обавезе и поноса, елиминисање ове опасности је од прворазредне важности. Није да се уживање на плажи тиме уништи, али ипак смета. Руку на срце. Такође смета да у свих тих тридесетак километара нема ни једног јединог дрвета, дрвенцета или било чега да се човек сакрије од сунца. Које бесомучно бије дванаест месеци у години. Осим..."Бусиер браће" и њихове службе. Тако се зове компанија којој је  градска влада доделила монопол на издавање сунцобрана и столица на плажи. Ако не донесеш своје. Њихови су одличног квалитета и још "одличније" цене. Пар столица и један сунцобран (довољно велик за две особе) коштаће око 20так зелених. Увек се питам: шта се збило са пословном конкуренцијом, али се и одмах сетим - па ово је Мајами. Носилац златне медаље у дисциплини - корумпираност  + «коју везу имаш?».

А када сунце зађе, Мајами се "пресели" у Саут Бич (South Beach).Ту се налазе најпознатији хотели, ресторани, барови, клубови...и све што вам падне на памет као могућност да потрошите новац који имате и онај који ћете зарадити у будућности. Места за изласке су препуна не само обичних смртника, већ и познатих фаца свих фела, боја, из свих кутака света. Паф Деди, Џеј Зи, Мадона, Мат Дејмон, Дени ДеВито, Парис Хилтон, Рафаел Надал, Андреј Шевченко, Борис Бекер....и тако у недоглед.... Дизниленд за одрасле...па ако нешто не мозете да урадите у свом граду, највероватније, моћићете овде. Укључујући и многе ставари не баш у складу са законом.  У форми белог праха, на пример. За то ће требати веза, која ће лако наћи заинтересованог/у и дотични/а употребиће га у сред клуба и на очиглед свих присутних, као да је удахнуо мало свежег кисеоника, па се и могући присутни припадник јединица за одбрану јавног реда и мира неће ни мало узрујати....

А кад рачун за целоноћну штету дође, онда ће вероватно обични грађанин схватити да та боца вотке плаћена 300 долара, плус такса (9 процената) и бакшиш (око 20 процената) и није била баш неопходна. А 30 до 40 долара за паркирање је врло близу тоталне лудости. И најинтересантније, тај исти ће се и следеће године највероватније, вратити и урадити потпуно исто. Јер када омиришеш заводљив дух ноћног живота Мајамија, када поверујеш да си и ти ВИП, као и глумци, певаци, милионери који троше хиљаде долара за само једним столом, остаћеш "hooked for ever". Или - док не банкротираш. Бар тако кажу многи који виде Саут Бич као врхунац ноћног провода.  

А сад пар речи о архитектури. Постоје два дела Великог Мајамија који су потпуно различити од других америчких градова: већ поменути Саут Бич и до сада непоменути Coral Gables. City of Coral Gables је један од најотменијих делова града. Препун је шумовитих улица са вилама у шпанском стилу. Као да је Севиља, а не САД. Неке су праве палате од 3-4 милиона долара, неке су малене и коштају 10 пута мање. Чисто је да не може бити чистије, травњаци перфектно одржавани. Растиње раскошно, тропско. И све улице носе имена шпанских градова. Овај део је изграђен у тридесетим и четрдесетим годинама прошлог века, да парира преовлађујућем стилу тог доба - Арт Декоу Саут Бича. Њега пак, карактеришу пастелне боје, лукови око зграде, "обрве" изнад прозора...углавном су то ниже зграде, три-четири спрата максимално. Једино Лос Анђелес има сличне зграде, али су ипак пастелне палате постале обележје Саут Бича.

Али, као и све друго у овој земљи - данас јеси, сутра ниси - након успешних 30тих и 40тих, после Другог светског рата Америка је почела да заборавља на Мајами. Током 60тих и 70тих Саут Бич је постао познат као "Божија чекаоница". Сиромашни пензионери усељавали су се у, сад већ оронуле, јефтине хотеле, које су туристи давно напустили, па је просечна старост Саут Бича прешла 70 година. Живе боје фасада постале су сиве и прљаве. Прохујало са вихором. На срећу, током 80тих и специјално 90тих, модна индустрија пре свега, праћена инвеститорима са Северо-истока, поново је открила ове пастелне лепотице и започео је највећи подухват обнове једног града у целокупној историји САД-а.

Резултат вредан труда. За све жељне сунца, опуштања и провода, али посебно за власнике локалних бизниса....и колеге Тонија Монтане из Скарфејса.

Драган Р Савин, Мајами, САД