Program | O nama | Reagovanja, pisma... |  Prezimena u CG l Plemena u CG

Причам неки дан са ортаком са посла о његовом родном острву Маурицијус и окружењу у коме та земља живи. Палме, плаже, Африка, Индија и неизбежни бивши колонизатори Енглези и Французи. Мој колега је иначе кул тип. Индус по етничком пореклу, био је умешан у локалну политику, фурнуо са острва, пропутовао свет и заглавио се у Сингапуру. Сингапур је острво које је док год постоји као људска насеобина увек била центар бесконачног људског интереса за "транге-франге". Ово острво такође привлачи друге острвљане, људе са британских острва, Новог зеланда, Маурицијуса или Србије која је сада једино вештачко острво у Јевропи.

Дакле, знам за Маурицијус и околна острва као туристичку дестинацију, мање више. Тако разговор увек и почне о плажама, хотелима, кол'ко кошта авионска карта и каква је клопа. Међутим разговор је некако одлутао до приче о народу који се зове Илоа (спеловање је другачије али ћу да користим Илоа због лакшег изговора на српском). Реч Илоа потиче од француске речи за острво, илити "Ilé", а тако му Илоа-нци некако дођу "острвљани".

Наиме, горепоменути Илоа живеше углавном као рибари на острвима архипелага Чаго, недалеко од Маурицијуса. Архипелаг Чаго чине 65 острва површине од око 22.000 наутичких миља и зове се званично "Британска територија Индијског океана". Кад гледаш на географској карти та острва изгледају као пар мусавих флека источно од Африке, а југозападно од Индије.

Својевремено, Маурицијус је та острва продао британцима који су од тог архипелага направили војну базу. Негде крајем шездесетих, британска влада је одлучила у тајности да острво изнајми њиховој браћи по језику - американцима. Америчкој војсци су требала та острва за војне базе, луке, аеродром и тако даље и тако ближе. Иначе, главно острво у том архипелагу се зове Диего Гарсиа. Користили су га такозвани "савезници" као главни аеродром за авионе који су бомбардовали Ирак 1990. а после поново 2002. кад су га коначно и докусурили... мислим на Ирак, а и неке америчке политичаре, али та прича још увек траје.

Елем, да не скрећем тему, Британци су од 1967. до 1973., буквално "очистили" та острва од домородаца. Нешто похапсили и стрпали у војне мардеље а нешто истерали и преселили у околне земље. Отерали су сваког човека, жену и дете, стоку и кућне љубимце. Острво су изнајмили Американцима за 14 милиона "доллореса", што у оно време и није била тако мала пара, као што је то данас због пада поменуте валуте. Острвљани су углавном протерани на Маурицијус и Мадагаскар. Илоама је био забрањен повратак у своје домове због сигурности америчких војних база. Опасност од тероризма, шпијуна и осталих острвских вуцибатина је била толика да Американци нису могли да трпе те индивидуе у својој близини и све су их истерали. Цивилизација и прогрес морају победити ... шта ћете.

А шта да ради сиротиња кад је неко ишутира, понизи и отера из куће и још јој каже да њихова кућа није њихова и да не могу да се врате назад... никада. Поготово шта урадити кад је тај "неко" Американац или Британац? Па ....да унајме адвоката, сигурно. Звучи познато, ха?

Прође нешто мало времена, око 30 година, и променише се разни судови, судије, адвокати шта ти ја знам и најзад једног кишног дана (а какав други дан постоји у Лондону), трећег новембра 2000. године британски краљевски (а какав други постоји у Британији) суд донесе одлуку да је протеривање острвљана са архипелага Чаго, било противзаконито. Као и свака влада на демократском западу, британска влада је "прихватила" одлуку суда своје земље и објавила да Илоа могу да се врате назад у своје домове... шта год је од тих домова остало после 30 година. Међутим, суд је оставио једну малу ставку у пресуди која каже да острвљани могу да се врате на околна острва али не и на главно острво Диего Гарсиа, јербо је тамо већ изграђена америчка база која је под контролом војске те земље. Американци су на тај "пројекат" већ до тада потрошили неколико милијарди долореса (а то је већ нека пара), а доста од те лове је завршило у рукама горепоменутих "ројалиста". Тако да и поред судског решења британска и америчка војска још увек не дају Илоама да се врате. Изрека коју знају становници једног другог "архипелага" - Тхе Власотинац Архипелаго - каже: "Брат за Брата а сирење за паре". Целокупан архипелаг је још увек у рукама оних који имају и паре и пушке. Власт и закон је увек била тамо где су паре и пушке.Власт илити Американци су се успротивили да се Илоа врате чак и на околна острва архипелага Чаго зато што би могли да омогуће шпијунима да прислушкују комуникације америчке морнарице.

У међувремену британци су острвљанима понудили неколико "компромисних" понуда да се изађе из кризе. Неке од тих понуда су да Дозволе повратак само острвљанима који су "политички" и "сигурносно" подобни; Дозволе повратак само на нека од острва; Дају свима британске пасоше па да иду где год хоће само не својој кући.

Дрчни и тотално не-флексибилни, националистички настројени острвљани су све то одбили и тужили своје моћне непријатеље за одштету на неколико судова али безуспешно. Америчка и британска морнарица константо брани да се острвљани врате на острва и проведу макар и сат времена на иједном острву тог архипелага. У исто време стотине власника јахти и туристичких бродова са Маурицијуса долазе на ова предивна острва на одмор и узивање у природи и ...друштву.

И дан данас владе Велике Британије и Америке се противе да изврше одлуку британског суда, а Илое још увек покушавају да заобиђу америчке крстарице и врате се на острво. Безуспешно. Докле ће то да траје... Видећемо.

У међувремену ја ћу да скокнем до неког другог острва. Циљ ми је да се напијем и заборавим Илоа јер имам на уму толико много наших (и не само наших) балканских Илоа, да не могу да мислим на Илоа ни тренутка више.Србија је далеко. Скокнућу до Индонезије до мени најближег острва Бинтан да се одморим и опустим... и напијем и плачем за све Илоа овога света. Невоља је што где год одем, наиђем на неке нове "Илоа" са стравично сличном причом и увек морам да попијем....

Александар Бабић, Сингапур

[објављено: 10/03/2008]