GENEVIEVE MEYER



Pour toi Montenegro que j'ai tant aimé

Crna Gora na granici Francuskog carstva 

U vrijeme Napoleona Crna Gora se nekoliko godina graničila sa Francuskim Carstvom - Ilirskim  Provincijama (1809 — 1813)* a nakon odlaska Francuza godinu dana držala pod okupacijom  Boku Kotorsku (1813-1814). Taj period ostavio je tragove na tadašnje crnogorsko  društvo  prije svega preko modernog francuskog gradjanskog zakonika (Code civil)**. 

Uvodjenjem gradjanskog zakona u Ilirske provincije pa tako i region Boke Kotorske gdje je do tada 
bila astrougarska vojna upava, bila je velika promjena koja je omogućila Crnogorcima da se slobodnije 
kreću po primorju i razvijaju svoje aktivnosti, dolaze u kontakt sa iskustvima, novim idejama koja su 
ostavili Francuzi.

Poznato je takodje da su i ranije crnogorski vladari i drugi učeni Ijudi bili impresionrani Francuskom 
istorijom i civilizacijom pa tako i kuhinjom kao dijelom te civilizacije. Već na prvi pogled na biblioteku
Petra I i Petra II u Cetinjskoj Biljardi daju se uočiti dijela Voltera i velika zbika iz gradjanske i krivično
pravne literature.

Veze sa Francuskom su ojačale za vrijeme Knjaza Danila koji je putovao u Francusku i susrio se sa 
Napoleonom III dobivši od njega podršku u novcu, ali ne i formalno priznanje Crne Gore čemu se Danilo nadao.

Medjutim podrška Napoleona III na Pariskom kongresu 1856, blokiranje pretenzija Turske na Crnu Goru,
predstavljali su značajan korak ka uključenju Kneževine Crne Gore u medjnarodnu zajednicu na Berlinskom Kongresu 1878 godine. Tako je Napolon III kumovao Crnogorskoj državnosti.

Veliki pobornik Francuske kulture bila je princesa Darinka, Danilova supruga iz tršćanske  porodice  Kustić koja je ne samo donijela francuski uticaj već ga takodje prenosila na svoju okolinu na dvoru.  Po njenoj sugestiji prestolonasljednik Nikola budući Knjaz i Kralj Nikola I,  poslat je  na školovanje  u Paris gdje je posjećivao renomirani Lycee Louis Ie Grand.

Kada je Crna Gora na Berlinskom kongresu ušla u društvo modernih evropskh država iskustva i znanja koja je Nikola kao mladi princ stekao u Parizu bila su dragocjena za njega kao vladara u vodjenju diplomatije i učvršćenju prestiža Crnogorskog dvora širom Evrope.Tokom čitavog perioda svoje vladavine Nikola je modernizaciju crnogorskog drušva, političkog, ekonomskog i kulturnog života usmjeravao uglavnom  na “francuski način”.

Ali i Frncuzi su bili pasionirani Crnom Gorom. Uvodjenju Crne Gore“a Ia mode” u Francusko društvo  kao i dugih evropskih država, doprinijeli su svojim putopisima i literarnim djelima ugledne ličnosti koje su tokom XIX vijeka posjećivale Crnu Goru, Contre-Amiral Jean-Pierre Edmond Jurien de  La Gravičre,  mornaricki oficir i romnsijer Pierre Loti, GčndraI Conte de Beaumont, Baron de Leaumont, Commandant de Cavalerie Baron de Saint-Lambert, Paul Loubet - sin predsjednika republike  Émile Loubet  kome  je bio  i sekretar.  Crna Gora bila je destinacija poznatih naučnika toga vremena Ami Bue, Jacques  Louis Vialla,  Xavier Marmier, Georges Leroy, inzinjer Alphonse Muzet.

Podsjetimo i na istorijske ličnosti - predsjednika Raymond Poincare i Marčchal Duc de Raguse Louis  de Marmont koji je kako smo vidjeli u memoriji svih turističkih vodiča.

Turistima koji danas posjećuju tadašnju crnogorsku kraljevsku prijestolnicu Cetinje,  u prilici  su  da osjete duh toga vremena kroz gradjevine i spomenke koje svjedoče o crnogorsko  francuskom prijateljstvu. Mauzolej na Orlovom Kršu djelo je skluptora Paul Moreau-Vauthier, Zgrada  Francuske  ambasade sagradjena 1910, djelo je arhitekata Paul Gaudet i August Perret. Za ovu gradjevinu orijentalne Ijepote, postoji priča da je bila namijenjena da bude u Kairo, ali da su greškom planovi  zamijenjeni.

Prvu modernu bolnicu“Danilo l” koja je još u upotrebi sagradio je 1873 dvorski Ijekar Dr.Gabriel Frilley.