Program | O nama | Reagovanja, pisma... |  Prezimena u CG l Plemena u CG

Некад је звучало и препричавало се као бајка, како је то путовати или живети у Америци или Скандинавији... Данас је другачије, има много сведока те далеке, друге стварности, која не делује више као бајка. Зато смо и ми, читаоци Политике добили могућност да портретирамо земље у којима сада живимо.

Човек је склон да верује да неко кога дуго није видео, који се негде одселио, живи добро и безбрижно. Јер оне које виђа сваки дан, прати обавезно и нека приватна информација. Ово је можда највећа предност живота ван Балкана. Познаници ме, у ретким сусретима приликом посете родном крају, обавезно почасте са ”благо теби”.

Па јесте, задовољан сам, у последњих седамнаест година имао сам три годишња одмора, (нисам љубитељ лежања на песку), здрав сам као дрен, волим да радим, волим фудбал и да пијем кафу! И оних чаробних пола сата блејања у зид, кад могу да се правим да о нечему мислим а не мислим апсолутно ни о чему!

Велики број људи који је дошао у европске земље са разних страна света, мења слику тих земаља. Досада, тумарање, склоност ка улици африканаца, арапа и азијата, одаје утисак да између Лондона, Каира и Анкаре и нема више неке разлике у погледу социјалног меса града. У Бечу ћете чути више наших сочних псовки него у Београду. У Ослу сада има више просјака, наркомана, луталица, криминалаца, него на целом Балкану! Чак су недавно амерички туристи упозорили градске власти на превише наркомана на улицама Осла?! Као да они немају своје.

Како је нама овде? Како коме, генерално много боље него у бившој домовини, врло ретко да се неко вратио. Ова земља нуди много могућности, а ствар је појединца како ће да их искористи, или другим речима како ће да узврати земљи која му нуди много у погледу социјалне заштите, рада и зараде, образовања, бављења спортом…Укратко као што је већ познато Норвешка је монархија са парламентарном демократијом, земља високог животног стандарда. Огромни приходи (учили су нас у школи да имају резерве за наредних 30 генерација) потичу од експлоатације и прераде нафте и гаса за које се користи најсавременија технологија. Имају огромне инвестиције у готово свим земљама света које имају нафту. Рибарство је традиционално занимање Норвежана, сада са најсавременијим бродовима и опремом.

Државне установе и службе решавају проблеме својих грађана, постигнута је потпуна покривеност потреба за смештајем деце у вртићима, стари и болесни су смештени у страчке домове са високим стандардом. Нису тамо смештени ”као отпад” како неки кажу, него као најразумније решење које задовољава захтеве и болесне и старе особе и њене породице. Не знам како изгледа боље решење.

Студенти и ђаци имају веома добре услове живота и учења, али мислим да представљају размажени дио друштва. Страна радна снага углавном је заступљена у грађевинарству, здравству, такси службама и фирмама за чишћење. Овде је солидан број наших инжињера и лекара.  

Поверење је институција у Норвешкој. Запослени имају право да се сами прогласе болесним без посете лекару (без „дознаке“, сетих се и тог израза) осам пута по три дана или три пута по осам дана у току године! Најмање коришћена реч у Норвешкој је „дисциплина“. За разлику од наших навика и обичаја, у овој земљи возача и секретарицу има само пар људи! Код нас је и секретар веће месне заједнице имао и једно и друго. Норвешка има велику бирократију која кошта много, али њихове могућности то дозвољавају. У Норвеској функционише с и с т е м. Политички живот личи на безбрижно дечје играње, странке се мало свађају око структуре буџета, на којој ставци ће се трошити висе а на којој мање новца, и то су једине разлике међу њима. Озбиљна студија, урађена пре четири године је недвосмислено потврдила да између седам већих политичких партија у Норвешкој не постјоји апсолутно никаква разлика. Упоредо је извршено и истраживање општина којима управљају формално супротне политичке партије (радничка партија и десна партија). Закључак базиран на разни манализама је био да не постоји апсолутно никаква разлика међу њима! Јако леп допринос демистификацији тзв. политичког плурализма. Ни један радник није члан радничке партије! Мали куриозитет, о томе како је све релативно.

На задивљујуће материјално стање, са готово бесконфликтним политичким животом у амбијенту чаробне лепоте камена и воде, планина и фјордова, глечера и плавог неба, сенку баца нуспродукт благостања, социјална патологија у форми забрињавајућег пораста развода брака и нестабилности породице, алкохолизма, наркоманије, криминала, проституције и самоубистава! Парадоксално зар не? То је општа појава у свим друштвима у свету. Негде је узрок тој патологији рат, беда, неизвесност, а негде, готово невероватно- благостање!  

Свака прича о Норвешкој је непотпуна ако се не помене самоћа. То је први ”поклон” који добијете кад у земљу уђете, након топле срдачности аеродромских службеника. Ко то није осетио, није био у Норвешкој. А наша Исидора Секулић написала је пре више од седамдесет година: ”Сазнали су Норвежани да је њихова орловска слобода много више самоћа него слобода.” Одлично, то је стање које лебди баш између. Али то није обична, једнобојна, наметнута самоћа, то је жељена самоћа! Норвежани воле самоћу, контакт са другима остварују само кад су пијани. Пијанство код ових људи је као сигурносни вентил одржавања подношљивог притиска изабране самоће! Сви здрави ( ”војно способни” а и они млађи и старији) Норвежани а нарочито Норвежанке су пијани петком или суботом а добар део И петком И суботом. Сећам се да су ми у школи рекли да је потпуно ок ваљати се по цести пијан викендом. У Бергену, полиција накупи сваког викенда око четрдесет мортус пијаних особа по цести и у парковима и развози их кућама или смешта у ћелије за истрежњење или акутне медицинске станице. То су седмичне жртве губитка контроле у балансирању између слободе и самоће.

Један од највећих проблема странаца у Норвешкој је агресивност хомосексуалаца! Присутни су у најутицајнијим круговима норвешке социјалне пирамиде, суверено владају медијима и наметнули су тренд да ако ниси један од њих их бар не подржаваш, ниси у такту са временом!

Између ове земље и родне груде прошетам понекад, тамо ме вуче ”топла чежња”, а овамо се радо враћам. Нисам се замерио никоме ни овде ни тамо, а нисам се нешто ни јако везао. Не учествујем у променама света, нисам учесник '68. ни '91. ни свих других наших преломних година.

Ту је велика гужва, прави јуриши на слободна места у историји. Ја сам се задовољио мојом малом побуном малих против великих у осмом разреду основне школе, 1965.кад сам одважно саопштио разредници Зденки Ботићки, да мали не пристају да седе у првим клупама само зато што су мали растом, да је то неправда и да су велики углавном лоши ћаци, не пазе на часу и још су зато награђени да седе у задњим клупама. Била је сагласна са мојим захтевом и распоредила нас мале, да седимо остатак године у задњем реду ђачких клупа. Био сам херој код мојих другова Кљусета, Пачета и Јојике. Тад се успавао мој револуционарни дух и прешао сам у позицију посматрача света. Посматрач сам и овде и тамо.

Ја ћу се вратити тамо одакле потичем, да се предано молим Богу, да сејем лук и мркву и храним пилиће, највероватније, а мој син и кћерка, као многе кћерке и синови других - највероватније никада. То је реалност, као што је реалност да пола Норвежана заправо живи ван своје земље, а да то овде нико не спомиње као проблем. Вођа националистичке странке Норвешке уопште не живи у Норвешкој! Још један куриозитет! То је проблем само код неких, код којих је иначе све проблем!

Да ли волим своју отаџбину? Волим али само онолико колико ја сматрам да треба да је волим. Никад ми други то неће дозирати - ни ”појединци, ни заједнице ни организације.” Помажем ли своју отаџбину? Да, као ретко ко други, без обзира што ми није вратила отети стан 1993.године! А нису били комунисти на власти! Били су Срби! Али, нека свако живи са својим поносом или срамотом, онако како је заслужио. Једно је сигурно, све се региструје, и добра и лоша дела, и даје на увид на излазним вратима живота!

Стево Индић, Берген, Норвешка

[објављено: 24/03/2008]