Program | Uprava | O nama | Reagovanja, pisma... |  Prezimena u CG l Plemena u CG

1. Gospodine Radoševiću, ja Vas pozdravljam u ime članova Crnogorske etničke zajednice Australije i želim dobrodošlicu na našem web sajtu. Intervju sa Vama je izazvao interesovanje naših članova i pitanja koja ću Vam postaviti proistekla su iz njihovih mnogobrojnih upita.

Poštovani Gospodine Mandiću,
sa velikim zadovoljstvom, (iako ste me odmah na početku upozorili da pitanja koja ćete postaviti mogu biti “nezgodna”) sam prihvatio da se uključim u diskusiju koja se, po mnogim pitanjima, vodi na Vašem cenjenom veb sajtu. Oduvek sam verovao da se medju civilizovanim ljudima može otvoreno o svemu razgovarati, uz puno uvažavanje ličnosti  sagovornika i njegovog prava na sopstveno mišljenje i uverenje. Na postavljena pitanja odgovaram potpuno iskreno, naravno u meri u kojoj sam za to kompetentan ili ovlašćen. Ubedjen sam da ćete to Vi i članovi Crnogorske etničke zajednice Australije, kao i posetioci Vašeg web sajta, razumeti i prihvatiti.

2. Vi ste jedan od rijetkih diplomata za koje ne važi pravilo “Države opstaju – diplomate se mijenjaju” Kako se stvari odvijaju Vi ćete predstavljati i četvrtu po redu?

Ovo je više konstatacija nego pitanje, ali da probam da odgovorim. Profesionalni sam diplomata već više od 25 godina i radio sam na mnogim teškim i zahtevnim zadacima i poslovima u tom periodu. Oduvek sam verovao da je najbolji način za obavljanje svojih obaveza savestan, pošten i iznad svega profesionalni odnos prema njima. Takodje sam oduvek bio pristalica primene britanskog koncepta “civil servant” u državnim organima. Naime, kao što Vam je poznato, taj koncept znači da državni službenici ne smeju biti članovi političkih partija, niti se izjašnjavati u korist bilo koje od njih, već su dužni da savesno i do kraja sprovode zakone koji su na snazi, ma koja ih politička struktura usvojila. To, pre svega, obezbedjuje kontinuitet izvršavanja važnih upravnih funkcija i štiti od diskriminacije, za šta je najbolji primer Republika Italija u kojoj se neprestano smenjuju vlade i vladajuće strukture, ali ceo sistem nastavlja da deluje skladno i bez nepotrebnih lomova.

Zbog toga, svoju sadašnju funkciju vršioca dužnosti šefa ovog Generalnog konzulata, prihvatam sasvim mirno i u skladu sa iznetim principom. Sa svojim saradnicima nastojim da svima onima koji nam se obrate po bilo kom pitanju pružimo maksimalno stručnu, kvalitetnu i brzu uslugu i pomoć, uz puno uvažavanje svakoga, ali, naravno, samo i strogo u okvirima važećih zakona i propisa. Ubedjen sam da je to svima potrebno, u šta se uveravamo svaki dan. Ja nisam političar niti zakonodavac, već profesionalac, odn. stručni izvršilac koji sprovodi zakone svoje zemlje, ma kako se ona zvala i u kom obliku egzistirala.  

3. Možete li nam reći koji su to razlozi da već duže vremena ambasada i konzulat nemaju ni ambasadora ni generalnog konzula?

Nemam informacije o razlozima zbog kojih još uvek nisu imenovani, odn. stupili na dužnost novi ambasador i generalni konzul.

Što se tiče ličnosti generalnog konzula, moram da napomenem da čvrsto verujem da na tu funkciju treba postaviti lice koje je, pre svega, stručno i sposobno da obavlja svakodnevne vrlo složene i raznovrsne obaveze. Uz to je apsolutno neophodno da dobro govori jezik zemlje službovanja i ima adekvatno iskustvo u oblastima kojima treba da se bavi. Pretpostavljam da se takav profil novog GK još traži i da je to razlog zašto još nije odredjen.  

4. Kako tumačite informaciju koja se mogla naći u beogradskoj štampi da je za ambasadora bio predložen g.Milivoje Glišić, ali da se od njegovog naimenovanja odustalo obzirom da nije bio po volji srpskoj emigraciji?

Kao i svi drugi, iz štampe, odn. sa web-a, sam saznao o političkoj odluci DOS-a da se u Australiji imenuje za ambasadora ugledni novinar i urednik  “NIN-a”, gospodin Milivoje Glišić, čiji sam iskreni poštovalac i redovni i dugogodisnji čitalac.

Nemam zvaničnih informacija o tome kada bi gosp. Glišić trebalo da stupi na dužnost i ne mogu da komentarišem neproverene vesti i glasine o navodnim izmenama u tom pogledu. Ukoliko dodjem do nekih novih saznnja, odmah ću Vas obavestiti.

5. Od kada je Konzulat ostao bez Crnogoraca prekinut je svaki vid komunikacije sa jedinim crnogorskim udruženjem u Australiji. Do tada smo bili tretirani kao ravnopravni gradjani naše dvije države i redovno smo dobijali pozive na koje smo išli u zavisnosti od naših opredjeljenja. Da li je u opticaju praksa podjele na politički podobna i nepodobna udruženja?

Sa dužnim poštovanjem moram odmah da Vas demantujem u pogledu iznete konstatacije. Konzulat ima neprekinutu, redovnu i vrlo dobru saradnju sa Crnogorskim kulturno-umetnickim drustvom “Njegoš” u Sidneju, kao i sa velikim brojem Crnogoraca širom Austraije, od kojih su mi mnogi dugogodišnji i dragi prijatelji. Bez namere da po ovom pitanju ulazim u polemiku, moram da istaknem da sam se lično veoma rado odazivao pozivima da uzmem učešće u aktivnostima ovog crnogorskog društva i medju njima se uvek izvanredno osećao. U razloge zašto Vi smatrate da oni nisu Crnogorci odn. crnogorsko udruženje, ne želim da ulazim. Ono što odgovorno mogu da tvrdim je da se u ovom Generalnom konzulatu svi naši gradjani (gde, naravno, podrazumevam i gradjane iz Republike Crne Gore) tretiraju potpuno ravnopravno i sa svim dužnim poštovanjem i da im se pružaju sve vrste usluga za koje je ovaj GK nadležan i ovlašćen.

Možda bi Vi trebalo da odgovorite na pitanje zašto nas nikada niste pozivali niti uključivali u vaše aktivnosti. Da jeste, budite uvereni da bi se odazvali (ovde, razumljivo, moram da se ogradim na period od kada ja rukovodim ovim predstavništvom, jer ne mogu da govorim u ime onih koji više nisu ovde).

Otuda, ne stoje tvrdnje da ima podele na politički podobna i nepodobna udruženja.

6. Do nedavno se proslavljao dan “Treće Jugoslavije”, koje usput rečeno više nema. Možete li nam reći koji će se datum slaviti ovoga aprila?

Iz opravdanih finansijskih razloga, ni ove godine se neće obeležavati, još uvek, zvanični državni praznik - 27.april.

Kako Vam je poznato odluku o proglašavanju državnih praznika donosi Parlament. Do danas, mi nismo primili obaveštenje u tom smislu.

Podsećam Vas da iz gore navedenog razloga ni u toku prošle godine nije bilo takve manifestacije u Sidneju.

7. Da li postoji saradnja sa MIP-om Crne Gore?

Savezno ministarstvo inostranih poslova u Beogradu (SMIP) ima uobičajenu saradnju sa MIP-om Republike Crne Gore. Kako je opšte poznato, diplomatsko-konzularna predstavnistva (DKP) sa svim organima u zemlji komuniciraju preko SMIP odn. drugih saveznih organa, što uključuje i MIP Crne Gore. Sidnej u tom pogledu nije, niti može, biti izuzetak. Redovno postupamo po svim zamolnicama nadležnih organa iz Republike Crne Gore i povratno ih informišemo o učinjenom. U svim ostavinskim postupcima koje smo vodili (i uspešno rešili) u Australiji, gde su naslednici iz R.C.Gore, imali smo dobru saradnju i komunikacije sa nadležnim republičkim organima. Inače ja lično u rukovodećoj strukturi MIP-a Crne Gore imam veći broj dugogodišnjih i dragih prijatelja, mojih nekadašnjih kolega i saradnika.

8. Mnoga pitanja koja smo dobili odnose se na najavljeni Popis stanovništva. Stiče se utisak da je sav taj posao odradjen nestručno i traljavo. Po informacijama koje se mogu pročitati iz stampe vidljivo je da će se Popis odvijati samo u jednom dijelu Srbije. Popisa neće biti ni na Kosovu, a da o Crnoj Gori i ne govorimo. Biljana Kovačević Vučo iz Jugoslovenskog komiteta pravnika za ljudska prava odgovorila je danas na tvrdnje da se Popis mora održati ‘zbog uporedivosti podataka’: “Šta to znači uporedivost podataka? I uporedivost podataka s kim i s čim? Mene zaista zanima da li će oni uporedjivati podatke na istim teritorijama i zašto se onda popis ne zove za Srbiju i to za deo teritorije Srbije, zašto se zove popis za Jugoslaviju?

Značaj održavanja redovnih popisa stanovništva nema potrebe podvlačiti. To se odnosi i na popis koji je u toku. Ovo predstavništvo je, na osnovu instrukcija koje smo dobili iz zemlje, učinilo sve što je bilo u našoj moći da doprinese uspehu ove akcije. Ponavljam da smo mi u GK samo izvršioci instrukcija koje nam se upute, zbog čega se ne osećam niti dovoljno kompetentnim, niti ovlašćenim, da komentarišem činjenice koje izlaze izvan mojih nadležnosti.

9. U Australiji (a vidimo i po svijetu) formulari se podijeljeni srpskim crkvama i srpskim udruženjima, a nije ih dobilo čak ni jedino crnogorsko etničko udruzenje u Australiji, bez obzira što je Popis za Crnogorce nevažeći. Na koji način održavate kontakte sa gradjanima Srbije i Crne Gore drugih nacionalnosti, ako ih uopšte i ima?

Formulari za popis su, što je, izmedju ostalog, bilo redovno prikazivano na emisiji na srpskom jeziku na TV  kanalu  31 (“M.I.S. TV” - koji se emituje svakog četvrtka i nedelje u Sidneju), pored brojinih udruženja i Crkveno-školskih opstina, dostavljeni i Crnogorskom KUD “Njegoš”. Vaše udruženje ovom GK nije dostavilo svoju adresu, niti smo imali medjusobnu prepisku poštom, zbog čega popisne listiće nismo i vama poslali. Ukoliko to želite, odmah ćemo preduzeti potrebno.  

10. Da li imate informaciju koliko zapravo gradjana Srbije i Crne Gore živi u Australiji?

Na žalost, ne raspolažemo sa preciznijim podacima o broju gradjana Srbije i Crne Gore u Australiji. Statistički podaci Australije su u tom pogledu do sada bili vrlo nepouzdani, a naša DKP u Australiji, iz niza opravdanih razloga, nisu mogla da utvrde brojnost naše dijaspore ovde. Prema našim procenama, kao i na osnovu procena stručnih institucija u zemlji, u Australiji živi oko 120.000 naših gradjana. Očekujemo da će rezultati nedavno održanog popisa stanovništva u Australiji baciti nešto više svetlosti i u odnosu na našu dijasporu.   

11. Veliki broj pitanja odnosio se i na nedavno formirani Savjet dijaspore.
Nemamo nikakav nacrt dokumenata oko njegovoga konstituisanja. Kako se državni projekat ostvaruje sa dosta pregovora, ubjedjivanja, obračuna preko štampe itd, sukoba medju političkim strankama oko toga, bilo je cjelishodnije sačekati da se ova faza završi, pa da se počne govoriti oko nekoga Savjeta dijaspore, tako da su diskusije oko njega može biti preuranjenje i ishitrene. Možete li nam reći kako je zamisljen Savjet dijaspore na 'saveznom' nivou i ko je predlagač njegovog formiranja?

Odluka Savezne vlade o formiranju Saveta dijaspore, kao tela koje institucionalizuje veze Matice i dijaspore je refleksija demokratskih promena u zemlji i promenjenog odnosa vlasti prema dijaspori, u smislu uspostavljanja partnerskog odnosa na bazi obostranih interesa. Jedan od osnovnih zadataka Saveta dijaspore je da doprinese da se na demokratski način izaberu Skupštine dijaspore,a posle toga i Glavna skupština dijaspore, koja će u svom sastavu imati predstavnike naših ljudi sa svih pet kontinenata. Pored toga zadatak Saveta dijaspore biće da prikuplja informacije u samoj dijaspori iz celog sveta - o njenim interesovanjima, potrebama, interesima i problemima, obradjuje ih na odgovarajuci način u obliku predloga rešenja i dostavlja Saveznoj vladi ili bilo kom drzavnom organu u matici na rešavanje. Takodje, da Skupštinama dijaspore i njihovim telima prenese povratnu informaciju o stavovima matice.

Na prvoj sednici Saveta dijaspore, koja je održana 22. i 23.02.2002.g. u Beogradu, pored ostalog, usvojen je Poslovnik o radu Saveta, izabrani  su Predsednik i dva potpredsednika Saveta i formirane Komisije Saveta i to: Komisija za “Mobu 2002 god.”; Komisija za poslovno-privrednu saradnju; Komisija za obrazovno-naučnu, kulturnu i sportsku saradnju i odnose sa javnošću; i Komisija za pravne odnose i regulativu.

12. Upoznati smo da je član toga Savjeta za Australiju g.Ilija Glišić, ali iz njegovih izjava koje možemo pročitati u štampi jasno se vidi da se radi o srpskom Savjetu dijaspore što unosi konfuziju medju onima koje ova tema zanima? Da li je u pitanju Glišićevo nepoznavanje nacionalne strukture Srbije i Crne Gore ili se ‘Savezne’ institucije po principu automatizma poistovjećuju sa srpskim? Ili je u pitanju nastavak ostvarivanja velikosrpskog projekta prenesen na dijasporu?

Nigde u dokumentima Saveta dijaspore, niti u izjavama koje su meni bile dostupne nisam naišao na izraz “srpski Savet dijaspore”. Ukoliko je gospodin I.Glišić upotrebio takav izraz, verovatno se radilo o nepreciznosti u izražavanju ili interpretaciji njegovih izjava. Savet dijaspore je ustanovljen odlukom Savezne vlade, što samim tim znači da se odnosi na ukupnu dijasporu, bez ikakvog specificiranja.

13. Sta je promijenjeno u viznom režimu za gradjane koji iz inostranstva putuju u Crnu Goru preko Srbije? Da li je potrebna viza, koliko košta i na koji način je moguće do nje doći?

Nosioci stranih putnih isprava (australijskih i drugih stranih pasoša), koji sa njima žele da putuju u Srbiju i Crnu Goru obavezni su da pribave našu vizu. Odlukom Savezne vlade, do 31.03.2002.g. nosioci pojedinih stranih pasoša, (uključujuci i australijske i N.Zelanda), mogli su da na granici dobiju turističku propusnicu za ulazak u zemlju. Ona važi 30 dana i naplaćuje se (oko 10 dolara). Mi, do danas, nismo dobili zvanično obaveštenje da li će se ova praksa nastaviti i posle 31.03.2002.g.

Ukoliko želite moje mišljenje, lično bih savetovao svim putnicima, koji putuju sa stranim pasošem, da na vreme obezbede vizu (čekanje na propusnicu na granici, zamena novca, umor posle puta i sl).

Postupak dobijanja vize je krajnje jednostavan za one nosioce stranih pasoša koji su našeg porekla: treba da popune formular zahteva za vizu i plate taksu u iznosu od AUD 50.- (za australijske pasoše, bez obzira koju vrstu viza traze) odn. odgovarajuću taksu u zavisnosti od toga čiji strani pasoš imaju i kakvu vrstu viza žele (npr. za novozelandske pasoše: viza za jedno putovanje -jedan ulaz-izlaz- kosta AUD 35.-, za dva putovanja -dva ulaza-izlaza-  AUD 66.-, a za više putovanja AUD 94.-). Pozivna ili garantna pisma više nisu potrebna!

Ukoliko dodje do dodatnih izmena ili olakšanja viznog režima, blagovremeno ćemo Vas izvestiti.

14. Imate li nešto što biste poručili posjetiocima našeg web sajta?

Jedino što bih želeo da poručim posetiocima vašeg web sajta je moj najiskreniji poziv svima na saradnju. Da se svi maksimalno usmerimo prema onome što nam je svima zajedničko i što nas spaja kao ljude i gradjane i izbegavamo uzaludno rasipanje dragocenih snaga i energije na jalove i beskorisne sukobe i nadmudrivanja. Istorija nas je (valjda) naučila kako su razorne posledice imale naša nesloga i odsustvo tolerancije.

Jos jednom Vam najlepše zahvaljujem na mogućnosti da i na ovaj način komuniciram sa Vašim članstvom i posetiocima Vašeg web sajta.

(2002)

Odštampaj stranicu