|
BIZARNI OBIČAJI KOJI SE KORISTE U SRBA
Levirat Levirat predstavlja bračnu zajednicu, koju sklapa žena sa bratom svog preminulog supruga, sa kojim nije imala poroda. Kod nekih naroda na Istoku, levirat je bio institucija bračnoga prava, po kojoj se brat mora oženiti udovicom umrloga, ukoliko on nije imao dece, kako bi osiguro potomstvo. Sororat Radi se o braku udovca sa svastikom. Ovaj običaj se uglavnom praktikovao ukoliko je muškarac imao potomke sa preminulim partnerom. Ustanovljeno je da je sororat postojao sve do polovine XX veka u Istočnoj Srbiji. Muž koji ostane udovac mogao je da oženi sestru svoje žene, pod uslovom da ona već nije udata. Kao razlog ovog braka navodi se da o deci koja su ostala bez majke najbolje može da brine majčina sestra.
Strndžanje
Mnogoženstvo Prastari običaj kolektivnog seksa obavljan je u određenim prilikama i zbivanjima kao ritual. Potiče od starih balkanskih naroda i Slovena. Kod Srba se praktikovao u patrijarhalnim seoskim skupinama pčinjskog kraja. U vreme svadbenog veselja, dok se u potpunosti nije oblikovao svadbeni ritual, u svadbenoj ekstazi nije se vodilo računa ko je s kim opštio
GOSTINSKA
OBLJUBA
Ta ista daleka rođaka je ovde bila u svojstvu "engija" - udate žene koja odlazi u kuću mladenaca odmah posle venčanja i sedi čitave noći u sobi pored spavaće. Jedna od njenih obaveza je savetovanje, a ideja je da seksualno neiskusna nevesta može bilo kad da istrči iz spavaće sobe i zatraži savet starije i iskusnije žene. Druga obaveza engi je da uzme čaršav posle prve bračne noći. Krv na njemu pruža dokaz rodbini da je došlo do ispunjenja bračne obaveze. Porodice se okupljaju da čestitaju mladom bračnom paru kad vide krvave mrlje i tek posle toga se bračni ritual smatra dovršenim. Snohačenje Podrazumeva seks između snaje i svekra. Ovaj je običaj, koji potiče iz vremena slovenskih zajednica, bio je rasprostranjen na području Pomoravlja i u Vranju, gde se prenosio s kolena na koleno. Nastao je, reklo bi se, iz nužde, kada su se maloletni dečaci ženili odraslom devojkom pa je u tom slučaju otac, odnosno svekar, obavljao bračnu dužnost. Snohačenje je postojalo do punoletnosti sina, a često su se rađala deca kao rezultat ovog bizarnog običaja. Trag ovog običaja zabeležen je u romanu “Nečista krv” Bore Stankovića.
DETALJNIJE O OVIM SRPSKIM OBIČAJIMA MOŽETE NAĆI NA STRANICAMA SRPSKIH NOVINA KOJE VAM POSTIREMO ISPOD GORNJEG, SKRAĆENOG, OPISA:
OVAJ JEZIVI OBIČAJ SE I DALJE PRAKTIKUJE U SRBIJI: Sve
ostaje između U romanu, ali i u seriji "Nečista krv" pominju se stari i zaboravljeni običaji - levirat, odnosno sororat. Posle filma na male ekrane stigao je nastavak priče o propadanju imućne vranjanske porodice iz 19. veka. Serija koja je nastala po motivima nekoliko dela velikog Bore Stankovića, "Nečista krv - greh predaka", emitovana je na našim televizijama. Prati događaje koji su se dešavali pre onih, dobro poznatih, u romanu srpskog pisca. U romanu, ali i u seriji "Nečista krv" pominju se stari i zaboravljeni običaji - levirat, odnosno sororat. Levirat predstavlja bračnu zajednicu koju sklapa žena sa bratom svog preminulog supruga, dok je sororat brak udovca sa svastikom. Levirat Levirat predstavlja bračnu zajednicu, koju sklapa žena sa bratom svog preminulog supruga, sa kojim nije imala poroda. Kod nekih naroda na Istoku, levirat je bio institucija bračnoga prava, po kojoj se brat mora oženiti udovicom umrloga, ukoliko on nije imao dece, kako bi osiguro potomstvo. Sororat Radi se o braku udovca sa svastikom. Ovaj običaj se uglavnom praktikovao ukoliko je muškarac imao potomke sa preminulim partnerom. Ustanovljeno je da je sororat postojao sve do polovine XX veka u Istočnoj Srbiji. Muž koji ostane udovac mogao je da oženi sestru svoje žene, pod uslovom da ona već nije udata. Kao razlog ovog braka navodi se da o deci koja su ostala bez majke najbolje može da brine majčina sestra. Zanimljivo je to da je i u današnje vreme, ali ne iz istih razloga, kod nas zabeležena nekolicina ovakvih slučajeva, doduše u nešto izmenjenom izdanju. U socijalno ugroženim sredinama, kako bi nasledili penziju oca, odnosno dede, snaje se razvode od muževa i udaju za svekra. Iako je ovo zakonom kažnjivo, matičari su svedoci ovakvih pojava. https://pink.rs/drustvo/582819/bizarni-obicaji-koji-se-koriste-u-srbiji-sororat-se odnosio-na-muskarca-udovca-a-ovaj-se-odnosio-na-zene-nerotkinjehttps://www.espreso.co.rs/viralno/svastara/1245199/jezivi-obicaj-levirat-u-srbiji
"Strndžanje", "Levirat" i "Sororat": Ovi običaji u Srbiju kriju jezive tajne seoskih verovanja U našoj kulturi postoji mnoštvo običaja, međutim nisu uvek svi bili vredni hvale. Pojedini običaji imali su osnova u bludu i razvratu, te bi za mnoge danas verovatno završili na sudu!
14. februar 2022.06:45 Evo nekih najbizarnijih običaja za koje možda nikada ranije niste čuli. Kada pročitate, znaćete i zašto. Mnogoženstvo Ovaj običaj je podrazumevao da muškarac ima pravo da se oženi sa više žena. U Vojvodini su ovi slučajevi zabeleženi još u prvoj polovini 18. veka. Kako je običaj bio protiv zakona, svako ko je otkriven, bio je kažnjavan.Strndžanje Jedan od običaja je strndžanje. Predstavlja jedan od najbizarnijih običaja, a prosto rečeno predstavlja milovanje, ljubljenje, maženje između mladića i devojaka koji nisu u vezi. Kod nas se najviše upražnjavalo u Negotinskoj krajini. Tada bi se obično stanovnici nekog vlaškog sela našla u pećini u kojoj je gorela vatra, pa bi se svi ljubili i dodirivali. Sve devojke bi isprobale sve muškarce i obrnuto, i svi bi nosili maske. Partneri su se menjali do iznemoglosti.Sororat Radi se o braku udovca sa svastikom. Ovaj običaj se uglavnom praktikovao ukoliko nije muškarac imao potomke sa preminulom partnerkom. Ustanovljeno je da je sororat postojao sve do polovine XX veka u Istočnoj Srbiji. Muž koji ostane udovac mogao je da oženi sestru svoje žene, pod uslovom da ona već nije udata. Kao razlog ovog braka navodi se da o deci koja su ostala bez majke najbolje može da brine majčina sestra. Levirat Predstavlja bračnu zajednicu koju sklapa žena sa bratom svog preminulog supruga. I ovaj običaj, kao u slučaju sororata, praktikovao se ukoliko žena ili muškarac nisu imali potomke sa preminulim partnerom. Kod nekih narod, levirat je bio institucija bračnog prava, po kojoj se brat mora oženiti udovicom umrloga, ukoliko on nije imao dece, kako bi se nastavila loza.Kolektivno opštenje Prastari običaj kolektivnog seksa obavljan je u određenim prilikama i zbivanjima kao ritual. Potiče od starih balkanskih naroda i Slovena. Kod Srba se praktikovao u patrijarhalnim seoskim skupinama pčinjskog kraja. U vreme svadbenog veselja, dok se u potpunosti nije oblikovao svadbeni ritual, u svadbenoj ekstazi nije se vodilo računa ko je s kim opštio - piše 24 sedam.
Žena tradicija i običaji "GOSTINSKA OBLJUBA" je najjeziviji običaj koji se zadržao u Srbiji do 20. veka: Ono što su radili ženama je NEOPROSTIVO, a sve zbog straha od BOŽJE KAZNENaši preci nisu primali u svoju kuću samo njima poznate osobe (rodbinu, kumove, prijatelje, bivše komšije..) već i strane i nepoznate, a ovaj običaj, pružanja gostoprimstva svima održao se i u 20. veku, kažu etimolozi. Gostoprimstvo je jednim delom bilo u vezi sa putnicima ili zlovoljnicima, zbog kojih su mnoga domaćinstva zarad njihovog prijema imala i posebne sobe ili kuće u dvorištu sa tom namenom i sa nazivima kao što su: gostinska soba, gostinska kuća ili konak, navodi se u "Glasu javnosti". Piše: Milorad Milovanović 27.04.2023. Svaki namernik mogao je biti siguran da će naći prijatno utočište. Gde god ga zatekla noć. Iako mu je vrata otvarao gorštak namrštenog čela, gustih obrva, prodornog pogleda, orlovskog nosa, izraženih brkova i koščatih vilica; gostu je ta "namrgođena dobroćudnost" širom otvarala i kuću i srce. I postelju i trpezu. I sve što se u kući zateklo. Strah od božje kazne i sujeverje Sve četiri svetske religije judaizam, hrišćanstvo, budizam i islam za najveću vrlinu smatraju milosrđe. A pod milosrđem podrazumevalo se i gostoprimstvo. Verovalo se da odbijanje gostoprimstva predstavlja veliki greh, koji povlači i odgovarajuću kaznu. Božju. Brojni su primeri u literaturi i svetim knjigama. Epifanija božanstava i natprirodnih bića je jedna od najpoznatijih pojava u religiji i mitovima.I kod naših predaka postoje mnoga predanja sa ovakvim ili sličnim motivima. Kome nisu poznate priče u kojima se najčešće sam Gospod ili u društvu sa svetim Petrom, ili sam sveti Sava ili sveti Arhanđeo javljaju prerušeni u putnika, odnosno prosjaka i traže milost i gostoprimstvo. Nakon iskušavanja domaćina stiže zaslužena sudbina. Primitivan je čovek u svakom putniku i prosjaku gledao eventualnu epifaniju (prerušenog apostola, sveca ili neko natprirodno biće) i zato mislio da je na “njegovu polzu” prijem svakog putnika. Kao što ga uči "Poslanica Jevrejima" : "Gostoljubivost ne zaboravljajte, jer neki ne znajući primiše anđela na konak". Ali, i kada zaslužena pohvala ili ukor nisu očigledni i trenutni, verovalo se da ove smrtnike sačekuju na onom svetu u obliku raja ili pakla.
Gost
nije smeo da se uvredi Obaveza je napomenuti i naglasiti da nije samo domaćin morao paziti da ne uvredi gosta i da mu se ništa nije smelo odbiti, već i obrnuto. I gost je morao biti obazriv i izbegavati svaki postupak koji bi domaćina doveo u neugodan položaj. Postojali su i propisi koji su regulisali njegovo ponašanje. Po njima se morao vladati od trenutka ulaska u gostoljubivi dom, do odlaska. Preterivanje gostoprimstva i gostinska obljuba U gostoprimstvu se u nekim narodima i preterivalo. Kao što je običaj gostinske obljube. Kada se gostu podvodila i neka od žena iz domaćinstva. Takva je legenda o rođenju Sibinjanin Janka, odnosno Janjoša Hunjadija - sina despota Stefana Lazarevića.Naime, običaj se zadržao do 20. veka u pirotskom i dimitrovgradskom kraju. U bizarnom poštovanju događaja žena se ustupala gostu na telesno uživanje, neretko i predstavnicima vlasti.
Žena
nije smela da se buni, a kada bi se pobunila, niko joj ne bi verovao. Bezbednost gosta Domaćin je posebno morao garantovati bezbednost svom gostu ne samo od ukućana nego i od okoline. Čak je u slučaju ubistva gosta, domaćin bio obavezan da ga osveti, nezavisno od toga da li ga je ranije poznavao.Domaćin je morao štititi gosta, čak i kad je neposredno pre toga naneo zlo nekom od ukućana ili samom domaćinu. Mogao mu je u takvim neprilikama uskratiti gostoprimstvo, ali mu nije smeo odgovoriti nikakvim zlom. Eto takva su bila verovanja i običaji nekada.
Ovaj jeziv srpski običaj je uključivao i političare: Žena se podvodila gostima na telesno uživanje, a razlog je šok U gostoprimstvu se u nekim narodima i preterivalo. Kao što je običaj gostinske obljube. Objavljeno: 02.09.2024. Stari običaj je nalagao da naši preci nisu primali u svoju kuću samo njima poznate osobe (rodbinu, kumove, prijatelje, bivše komšije..) već i strane i nepoznate, a ovaj običaj, pružanja gostoprimstva svima održao se i u 20. veku, kažu etimolozi.Gostoprimstvo je jednim delom bilo u vezi sa putnicima ili zlovoljnicima, zbog kojih su mnoga domaćinstva, kako je običaj nalagao, imala i posebne sobe ili kuće u dvorištu sa tom namenom i sa nazivima kao što su: gostinska soba, gostinska kuća ili konak. Svaki namernik mogao je biti siguran da će naći prijatno utočište. Gde god ga zatekla noć. Iako mu je vrata otvarao gorštak namrštenog čela, gustih obrva, prodornog pogleda, orlovskog nosa, izraženih brkova i koščatih vilica; gostu je ta „namrgođena dobroćudnost“ širom otvarala i kuću i srce. I postelju i trpezu. I sve što se u kući zateklo. Sve četiri svetske religije judaizam, hrišćanstvo, budizam i islam za najveću vrlinu smatraju milosrđe. A pod milosrđempodrazumevalo se i gostoprimstvo. Verovalo se da odbijanje gostoprimstva predstavlja veliki greh, koji povlači i odgovarajuću kaznu. Božju. Brojni su primeri u literaturi i svetim knjigaZbma. Epifanija božanstava i natprirodnih bića je jedna od najpoznatijih pojava u religiji i mitovima.I kod naših predaka postoje mnoga predanja sa ovakvim ili sličnim motivima. Kome nisu poznate priče u kojima se najčešće sam Gospod ili u društvu sa svetim Petrom, ili sam sveti Sava ili sveti Arhanđeo javljaju prerušeni u putnika, odnosno prosjaka i traže milost i gostoprimstvo. Nakon iskušavanja domaćina stiže zaslužena sudbina. Primitivan je čovek u svakom putniku i prosjaku gledao eventualnu epifaniju (prerušenog apostola, sveca ili neko natprirodno biće) i zato mislio da je na “njegovu polzu” prijem svakog putnika. Kao što ga uči „Poslanica Jevrejima“ : „Gostoljubivost ne zaboravljajte, jer neki ne znajući primiše anđela na konak“. Ali, i kada zaslužena pohvala ili ukor nisu očigledni i trenutni, verovalo se da ove smrtnike sačekuju na onom svetu u obliku raja ili pakla. Gost nije smeo da se uvredi O značaju običaja i navike pružanja gostoprimstva namernicima za naš religiozni narod u prošlosti, ilustrativan je primer da je jedna od zabrana u „Zakonu za raju“ iz 1635. godine bila davanje konaka i utočišta nepoznatim putnicima. I zdravim i bolesnim. I verujućim i neverujućim. I ubogim i bogatim. Za njih je bio, po tom propisu, predviđen prostor oko ili ispred ulaznih manastirskih kapija. Obaveza je napomenuti i naglasiti da nije samo domaćin morao paziti da ne uvredi gosta i da mu se ništa nije smelo odbiti, već i obrnuto. I gost je morao biti obazriv i izbegavati svaki postupak koji bi domaćina doveo u neugodan položaj. Postojali su i propisi koji su regulisali njegovo ponašanje. Po njima se morao vladati od trenutka ulaska u gostoljubivi dom, do odlaska.Preterivanje gostoprimstva i gostinska obljuba U gostoprimstvu se u nekim narodima i preterivalo. Kao što je običaj gostinske obljube. Kada se gostu podvodila i neka od žena iz domaćinstva. Takva je legenda o rođenju Sibinjanin Janka, odnosno Janjoša Hunjadija – sina despota Stefana Lazarevića. Naime, običaj se zadržao do 20. veka u pirotskom i dimitrovgradskom kraju. U bizarnom poštovanju događaja žena se ustupala gostu na telesno uživanje, neretko i predstavnicima vlasti. Žena nije smela da se buni, a kada bi se pobunila, niko joj ne bi verovao.Bezbednost gosta Domaćin je posebno morao garantovati bezbednost svom gostu ne samo od ukućana nego i od okoline. Čak je u slučaju ubistva gosta, domaćin bio obavezan da ga osveti, nezavisno od toga da li ga je ranije poznavao, navodi se u „Glasu javnosti“, prenosi Serbian Times.Domaćin je morao štititi gosta, čak i kad je neposredno pre toga naneo zlo nekom od ukućana ili samom domaćinu. Mogao mu je u takvim neprilikama uskratiti gostoprimstvo, ali mu nije smeo odgovoriti nikakvim zlom. https://www.espreso.co.rs/lifestyle/zivot/1484673/jezivi-stari-obicaj-kod-srba
OVAJ JEZIVI OBIČAJ SU PRAKTIKOVALI U ISTOČNOJ SRBIJI DO POLOVINE 20. VEKA: Danas bi mnogima bilo NEPOJMLJIVO! Ovaj običaj se uglavnom praktikovao ukoliko žena ili muškarac nisu imali potomke sa preminulim partnerom Objavljeno: 21.02.2023. Srbija je zemlja bogata običajima, i dok su mnogi od njih divan deo naše tradicije, neki se izdvajaju po bizarnosti i protivrečju moralnim standardima kakve poznajemo. Postoje indicije da su se neki od njih i danas zadržali u najruralnijim sredinama, a zbog njih biste u današnje vrem mogli da završite i na sudu.Srpska kultura prepuna je različitih običaja, za koje nove generacije, pogotovu one iz urbanih sredina nisu ni čule, dok ih se se u nekim krajevima još uvek pridržavaju. Svakako najinteresantniji su svadbeni običaji, kao i oni vezani za seks. Zbog nekih od njih danas bi se moglo i na sud. Sororat Radi se o braku udovca sa svastikom. Ovaj običaj se uglavnom praktikovao ukoliko žena ili muškarac nisu imali potomke sa preminulim partnerom. Ustanovljeno je da je sororat postojao sve do polovine XX veka u Istočnoj Srbiji. Muž koji ostane udovac mogao je da oženi sestru svoje žene, pod uslovom da ona već nije udata. Kao razlog ovog braka navodi se da o deci koja su ostala bez majke najbolje može da brine majčina sestra.https://www.espreso.co.rs/vesti/drustvo/1236613/obicaj-sororat
Ž ena Ovo je JEZIVI OBIČAJ koji se dugo održao u Srbiji: Sve ostaje u krugu porodice, a kad čujete o čemu se radi ZALEDIĆETE SEU romanu Bore Stankovića "Nečista krv" pominju se stari i zaboravljeni običaji. Mnogima su poznati običaji kao što su snohačenje i svođenje, a budući da postoji mnogo ovakvih običaja koji su današnjem svetu nepojmljivi, ovo je priča o još jednom krajnje bizarnom običaju koji je dugo bio prisutan na ovim prostorima, a koji beleže i brojne druge kulture i plemenske zajednice u Severnoj i Južnoj Americi, Africi, Indiji i Australiji. Piše:Marija Brčić21.06.2024. 07:09 Dakle, reč je o običaju koji se naziva levirat, odnosno sororat. Levirat predstavlja bračnu zajednicu koju sklapa žena sa bratom svog preminulog supruga, dok je sororat brak udovca sa svastikom.Ovaj običaj se uglavnom praktikovao ukoliko žena ili muškarac nisu imali potomke sa preminulim partnerom. Ustanovljeno je da je sororat postojao sve do polovine dvadesetog veka u istočnoj Srbiji, pogotovo ako je prva žena bila nerotkinja. Muž koji ostane udovac mogao je da oženi sestru svoje žene, pod uslovom da ona već nije udata. Kao razlog ovog braka navodi se da o deci koja su ostala bez majke najbolje može da brine majčina sestra.Zanimljivo je to da je i u današnje vreme, ali ne iz istih razloga, kod nas zabeležena nekolicina ovakvih slučajeva, doduše u nešto izmenjenom izdanju. U socijalno ugroženim sredinama, kako bi nasledili penziju oca, odnosno dede, snaje se razvode od muževa i udaju za svekra. Iako je ovo zakonom kažnjivo, matičari su svedoci ovakvih pojava.
Zbog JEZIVOG OBIČAJA I KRVI NA ČARŠAVU prošla sam pakao prve bračne noći: Muž je legao preko mene, a onda sam ČULA NJIH - evo šta bi se desilo da KRVI NIJE BILO Mnogi običaji nad kojima se danas sablažnjavamo nekada su bili svakodnevica naših predaka i njihovo poštovanje se nije dovodilo u pitanje. Čuli ste sigurno mnoge priče o starim običajama u vezi sa prvom bračnom noći, koji su posebno bili poštovani na jugu Srbije. Neki su u određenim društvenim grupama opstali i do današnjeg dana - kao što je proveravanje postojanja krvi na čaršavu, na kom su mladenci ispunili prvu 'bračnu dužnost'. Piše:Viktor Veličković17.06.2024. Razlog je jasan. Ako ima krvi, mlada je u brak ušla nevina. Ali, nije samo to ono što u modernom društvu na samu takvu pomisao izaziva nevericu i jezu. Dok traje intimni čin novopečenog bračnog para tokom prve bračne noći, stariji ženski članovi porodice stoje ispred vrata u slučaju da mladi zatreba poneki savet u vezi sa intimnim činom. Koliko sve ovo može danas da bude traumatično za "BBC na srpskom" su objasnili psiholog, studentkinja ženskih prava u Azerbejdžanu i jedna žena koja je takvo iskustvo doživela. Elmira (ime je izmenjeno i poznato redakciji BBC-a) je imala 27 godina, završila je fakultet i radila je kao prevodilac. Muža su joj odabrali roditelji. Pristala je na brak, kako bi „usrećila majku"."Roditelji su mi izabrali komšiju za muža" "Bio je samo naš komšija, bili smo potpuno različiti; nije bio obrazovan, nismo imali ništa zajedničko. Sa njim su me upoznala moja braća i rekli su da je dobar čovek. Mama je bila srećna što se udajem za komšiju, jer bih joj tako bila blizu i uvek bi znala šta se dešava", započela je ona ispovest za pomenuti portal.Elmira je više puta govorila majci da još ne želi da zasnuje porodicu. Majka je to ispričala rodbini, koja je odmah počela da vrši pritisak na nju, sumnjajući da možda nije devica. Ali, tokom prve bračne noći je zapravo prvi put imala intimne odnose. Znajući to, njen muž je potpuno zanemario njena osećanja i samopoštovanje, objasnila je ona.Ispred vrata slušale mama, svekrva i tetke Samo je legao na nju i kad je njena glava počela da udara u ormar, čula je kucanje i povišeni ženski glas iz susedne prostorije: "Hej, tiše malo tamo! Kakav bezobrazluk!" Iza vrata su bile Elmirina majka, dve tetke, svekrva i još jedna daleka rođaka (koja je pokucala i viknula) - njihovo prisustvo tradicionalno je nužno kako bi se potvrdilo da je došlo do ispunjenja bračne obaveze i "čina fizičke ljubavi", kao i da je mlada nevina. "Mogao je da se čuje i najtiši zvuk", prisetila se Elmira.Ko je "engi"? Ta ista daleka rođaka je ovde bila u svojstvu "engija" - udate žene koja odlazi u kuću mladenaca odmah posle venčanja i sedi čitave noći u sobi pored spavaće. Jedna od njenih obaveza je savetovanje, a ideja je da seksualno neiskusna nevesta može bilo kad da istrči iz spavaće sobe i zatraži savet starije i iskusnije žene. Druga obaveza engi je da uzme čaršav posle prve bračne noći. Krv na njemu pruža dokaz rodbini da je došlo do ispunjenja bračne obaveze. Porodice se okupljaju da čestitaju mladom bračnom paru kad vide krvave mrlje i tek posle toga se bračni ritual smatra dovršenim."Zbog toga je prva bračna noći obavijena tolikim velom tajne - šta će čaršav pokazati ujutro?", kaže za "BBC na srpskom" Šakla Ismail, koja studira ženska prava u Azerbejdžanu. Ako nema krvi, žena bi mogla da bude izopštena i vraćena roditeljima kao "oštećena". Posle toga se smatra razvedenom i često joj je teško da se ponovo uda - mogla bi i da bude zlostavljana u roditeljskom domu. Tradicija svake godine postaje traumatičnija Ova tradicija svake godine postaje sve traumatičnija za žene, kaže psihološkinja Elada Gorina. U savremenom svetu, gde se sve više ljudi venčava kasnije u životu i ima bar nekakvo seksualno iskustvo pre braka, mladim ljudima nisu potrebni saveti rodbine koja sedi u susednoj prostoriji i njihova uloga postaje gotovo isključivo potvrđivanje nevinosti mlade. "I dan-danas, mnoge žene prisustvo engi smatraju normalnim. Trauma, konflikt i patnja nastaju kad nove generacije odrastu u naprednijim vremenima od roditelja", ističe. Prema mišljenju Elade Gorine, neke žene se sa ovom tradicijom nose relativno lako, dok druge mogu da proživljavaju traumu godinama. Žene se osećaju kao žrtve nasilja "Bio je jedan slučaj kada posle prve bračne noći nije bilo nikakve krvi na čaršavu. I tako usred noći, muževljeva čitava familija odvela je nevestu doktoru da proveri je li devica ili nije", objašnjava Gorina. Ovo narušavanje ženine privatnosti može da je navede da se oseća kao žrtva nasilja, ostavivši joj dugoročne traume, kaže Gorina.
SVEKAR SPAVA SA SNAJOM, ZET SA SVASTIKOM: Ovo su NAJČUDNIJI narodni običaji! Za neke NISTE NI ČULI, a potpuno su BIZARNI
ZANIMLJIVOSTI
Sororat Podrazumeva seks između snaje i svekra. Ovaj je običaj, koji potiče iz vremena slovenskih zajednica, bio je rasprostranjen na području Pomoravlja i u Vranju, gde se prenosio s kolena na koleno. Nastao je, reklo bi se, iz nužde, kada su se maloletni dečaci ženili odraslom devojkom pa je u tom slučaju otac, odnosno svekar, obavljao bračnu dužnost. Snohačenje je postojalo do punoletnosti sina, a često su se rađala deca kao rezultat ovog bizarnog običaja. Trag ovog običaja zabeležen je u romanu “Nečista krv” Bore Stankovića. Levirat Predstavlja bračnu zajednicu koju sklapa žena sa bratom svog preminulog supruga. I ovaj običaj, kao u slučaju sororata, praktikovao se ukoliko žena ili muškarac nisu imali potomke sa preminulim partnerom. Kod nekih narod, levirat je bio institucija bračnog prava, po kojoj brat mora da se oženi udovicom umrlog, ukoliko on nije imao dece, kako bi se nastavila loza. Mnogoženstvo Ovaj običaj je podrazumevao da muškarac ima pravo da se oženi sa više žena. U Vojvodini su ovi slučajevi zabeleženi još u prvoj polovini 18. veka. Ovaj običaj je bio protiv zakona, pa se svako ko je otkriven, bio kažnjavan. Strndžanje Predstavlja jedan od najbizarnijih običaja, a najplastičnije opisano, predstavlja milovanje, ljubljenje, maženje između mladića i devojaka koji nisu u vezi. Kod nas se najviše upražnjavalo u Negotinskoj krajini. Tada bi se obično stanovnici nekog vlaškog sela našla u pećini u kojoj je gorela vatra, pa bi se svi ljubili i dodirivali. Sve devojke bi isprobale sve muškarce i obrnuto, i svi bi nosili maske. Partneri su se menjali do iznemoglosti. Kolektivno opštenje Prastari običaj kolektivnog seksa obavljan je u određenim prilikama i zbivanjima kao ritual. Potiče od starih balkanskih naroda i Slovena. Kod Srba se praktikovao u patrijarhalnim seoskim skupinama pčinjskog kraja. U vreme svadbenog veselja, dok se u potpunosti nije oblikovao svadbeni ritual, u svadbenoj ekstazi nije se vodilo računa ko je s kim opštio. (Kurir.rs/ L.S.)
Lapot je stari hrišćanski običaj koji
su i Srbi primenjivali, a način njegovog izvršenja ledi krv u žilama
21/01/18 U davna vremena životni
vek uvek bio kratak i da je jako malo ljudi doživljavalo
duboku
starost, tako da je lapot često bio predmet zloupotrebe
Lapot u etnografskoj literaturi
se vezuje za predhrišćansku religiju i stari običaj ubijanja u njemu
Lapot se obavlja tako što se
starac odvede dalje od kuće stavi mu se pogača ili proja na
Postoji priča da je u
davna vremena u nekoj zemlji živeo starac koji je imao
sina i unuka. Starac
Ako budu čekali - svi će
umreti od gladi. Ako prvo umre starčev sin neće
imati ko da radi, pa će ostali je znao da i njega čeka ista sudbina u budućnosti. Ipak, mora se reći da je u davna vremena životni vek uvek bio kratak i da je jako malo ljudi doživljavalo duboku starost, tako da je lapot često bio predmet zloupotrebe kako bi se neko mlađi dokopao gazdovanja imanja. Iako se za ovaj običaj zna od davnina, o njemu su ostali samo mitski zapisi.
LIVE TV ... INFORMER SRPSKI BLUDNI I RAZVRATNI OBIČAJI! Snajka u krevetu sa svekrom, dever joj je druga opcija, a tek kad krene STRNDŽANJE I SNOHAČENJE ne zna se KO KOGA!!
Srbija je puna različitih običaja, a
svakako najinteresantniji su svadbeni običaji, kao i oni vezani
za intimne odnose
Pored mnogih lepih
običaja, našli su se i oni koji su totalni blud i
razvrat.
Teško je poverovati da
su ovakvi običaji postojali u našem društvu.
Većina ih je nastala za vreme Osmanskog carstva, a postoje indicije da su se neki od njih i danas zadržali u najruralnijim sredinama iako su protiv zakona. Oni najbizarniji, ali ujedno i najinetesentniji vezani su za strasti u krevetu, ili možda i ne baš u krevetu. Kupleraj je samo jedan od običaja, a praktikovalo se da snaja ima intiman odnos sa svekrom, da se uda za brata svog muža... Koji su to najbizarniji običaji pogledajte u sledećem video-prilogu: (tv prilog izbrisan!)
|