Кнез Роган
Причај штогод,
Драшко, од Млетаках! 1400
Какав народ бјеше на те стране?
Војвода Драшко
Какав народ, питаш
ли, Рогане?
Ка остали - не бјеху рогати.
Кнез Роган
Знамо, чоче,
нијесу рогати,
но бјеху ли згодни и богати? 1405
Војвода Драшко
Бјеше, брате,
доста лијепијех,
а грднијех десет пута више;
од бруке се гледат не могаху.
Богатијех бјеше поголемо;
од богатства бјеху полуђели, 1410
ђетињаху исто као бебе.
Сви нуглови пунани празновах;
мучаху се, да им очи прсну,
да одеру кору леба суха.
Гледао сам по два међу собом 1415
ђе упрте какву женетину
тјелесине мртве и лијене
(потегла бих по стотину оках!)
па је носе проз градске улице
усред подне тамо и овамо. 1420
Не боје се чести и поштењу,
тек да стеку да се ками ране.
Кнез Јанко
Бјеху ли им какве
куће, Драшко?
Војвода Драшко
Бјеху куће на
свијет дивота!
Ама бјеше муке и невоље: 1425
ћескота их несретња дављаше,
смрад велики и тешка запара,
те немаху крви у образу.
Вук Мићуновић
А како те збиља,
дочекаше?
Војвода Драшко
Ко м' у зли час
дочекива, Вуче? 1430
Ја нијесам ни позна никога,
а камоли да ме ко дочека,
но ми она ружна мјешавина
не даваше из куће изаћи.
Свагда граја бјеше око мене 1435
када хоћах по граду изаћи,
као у нас бијеле неђеље
кад се крену момчад у машкаре.
Да једнога не би пријатеља,
главом сина Зана Грбичића, 1440
свога дома већ не ћах гледати,
него кости тамо оставити.
А он ме је братски дочекао,
водио ме свуда по Млеткама.
Вук Мандушић
А бјеху ли јунаци,
војвода? 1445
Војвода Драшко
Не, божја ти вјера,
Мандушићу!
О јунаштву ту не бјеше збора.
Него бјеху к себи домамили,
домамили па их похватали,
јадну нашу браћу соколове, 1450
Далматинце и храбре Хрвате;
па бродове њима напунили
и тиска' их у свијет бијели,
те довукуј благо из свијета
и притискај земље и градове. 1455
Сердар Иван
А судови бјеху ли
им прави?
Војвода Драшко
Бјеху, брате, да
те Бог сачува!
Мало бољи него у Турчина.
Бјеше једна кућа превелика
у којој се грађаху бродови; 1460
ту хиљаду бјеху невољниках,
сви у љута гвожђа попутани,
те грађаху принципу бродове;
ту од плача и љуте невоље
не мили се уљести човјеку. 1465
Једни сужњи бјеху приковани
у путима на веље бродове,
те возаху по мору бродове;
ту их љетње горијаше сунце
и дављаху кише и времена, 1470
не могаху из везе шенути,
но, ка пашче кад га за тор свежеш,
ту чамају и дневи и ноћи.
Најгоре им пак бјеху тавнице
под дворове ђе дужде стојаше; 1475
у најдубљу јаму коју знадеш
није горе ко у њих стојати.
Коњ хоћаше у њима цркнути,
човјек пашче ту свезат не шћаше,
а камоли чојка несретњега; 1480
они људе све тамо везаху
и дављаху у мрачним избама.
Сав протрнем, да их Бог убије,
кад помислим за оно страшило.
Нико жалит не смије никога, 1485
а камоли да му шта поможе.
Када виђех витешку невољу,
забоље ме срце, проговорих:
Што, погани, од људи чините?
Што јуначки људе не смакнете, 1490
што им такве муке ударате?
Док Грбичић мени попришапта:
Немој такве говорит ријечи,
не смије се овде право зборит.
Твоја срећа - не разумјеше те 1495
И чујте ме што вам данас кажем:
познао сам на оне тавнице
да су божју грдно преступили,
и да ће им царство погинути
и бољима у руке уљести. 1500
Вук Мићуновић
Будили се ти тако
проричеш,
мишљаху ли у свијет за кога?
Војвода Драшко
Нема тога ко с' не
боји чега,
да ничега ано свога хлада.
Они страха другога немаху 1505
до од жбирах и до од шпијунах;
од њих свако у Млетке дркташе.
Кад два зборе штогод на улицу,
трећи ухо обрне те слуша,
па онај час трци судницима, 1510
кажи оно што они збораху
и попридај штогод и поглади.
Суд онај час она два ухвати,
па на муке с њима у галију.
Од тога ти бјеху погинули,
1515
међу собом вјеру изгубили.
Колике су с краја у крај Млетке,
ту не бјеше ни једнога чојка
један другог који не држаше
за тајнога жбира и шпијуна. 1520
Грбичић се мени кунијаше
да су једном жбири и шпијуни
облагали једнога принципа
пред сенатом и свијем народом,
и да су му главу откинули
1525
баш на стубе његова палаца.
Како их се други бојат неће
кад могаше облагати дужда!
Кнез Јанко
А бјеше ли игре у
Млеткама,
ка ово те се ми играмо?
1530
Војвода Драшко
Бјеше игре, али
другојаче.
У једну се кућу сакупљаху
пошто мркни и пошто вечерај.
Кућа бјеше сила од свијета,
ужди у њој хиљаду свијећах; 1535
по зиду јој свуд бјеху пањеге,
цијеле се напуни народа,
тако исто и кућа остала;
свуд могаше из зида виђети
ђе вираху ка миши из гњ'језда. 1540
Док се једна подиже завјеса,
трећи дио од куће отвори.
Боже драги, ту да видиш чуда.
Ту измиље некаквога пука,
то ни у сан никад доћ не може, 1545
сви шарени као дивље мачке.
Док их стаде по кући кривања,
ђе ко бјеше запљаска рукама;
имах мртав паднут од смијеха!
Мало стаде, они отидоше, 1550
а за њима други изидоше.
Такве бруке, таквијех грдилах
нигђе нико јошт видио није!
Носине им по од кварта бјеху,
истрештили очи као тенци, 1555
а зинули ка курјаци гладни;
а дрвене ноге насадили,
па иђаху као на кључеве;
облачили прње и јачине,-
усред подне да га човјек сретне, 1560
сва би му се коса најежила.
Докле неко, да му Бог поможе,
из онијех пањегах завика:
"Бјеж, народе, е изгоре кућа!"
Боже драги, да ту бруку видиш. 1565
Стаде јека, клепет и ломјава,
стаде писка, капе попадаше,
стотина их испод ногах оста;
све се наби, да кркнут не може,
као стока кад је звјерад гоне. 1570
Те ми опет сјутрадан на игру,
кад у кућу нигђе нико нема,
но је пуста кућа затворена.
И јошт ћу ви једну спрдњу причат
(а знам чисто вјероват нећете): 1575
видио сам људе у Млеткама
ђе на коноп скачу и играју.
Кнез Роган
То не може бит
истина, Драшко,
него су ти очи замаштали.
Војвода Драшко
Не знам ништа, но
сам их гледао; 1580
и сам мислим да је маштаније.
Обрад
Ада што је него
маштаније!
Ја сам чуо од једнога ђеда,
у Боку су једни доходили
из Талије, или откуд друго,
1585
на наш пазар исти излазили,
па викнули цијелу народу:
"Погледајте онога кокота!"
Кад погледај онога кокота,
али шљеме за ногу потеже. 1590
Кад онај час, није него сламка!
Другом викни: "Послушај народе,
свак ће сада грозд у руку имат,
грозду ће те бритве принијети,
ал' чувајте, да вас јад не нађе,
1595
немој који грозда откинути!"
Докле свако за по грозд ухвати,
принијеше бритве гроздовима;
кад виђеше чудо невиђено:
сваки себе за нос дохватио, 1600
догна бритву до својега носа!
Докле трећи саврх зида викну:
"Чуј, народе, не потопите се!"
У то рикни низ пазар ријека;
или било мушко или женско, 1605
свак, да гази, уздигни хаљине.
Кад ни воде ни од воде трага,
но свак дига у пазар хаљине
и кренуо ка да воду гази!
Кад виђели е их погрдише,
1610
скочи народ, и би их побили,
но утеци у Котор Латини.-
То играње исто је овакво
што на коноп играју, војвода!
Вук Мићуновић
Појаху ли уз гусле
лијепо? 1615
Војвода Драшко
Какве гусле и
какву несрећу?
Ту за гусле и збора не бјеше!
Вук Мићуновић
Ада за сву игру
без гусалах
ја ти не бих пару турску дао.
Ђе се гусле у кућу не чују,
1620
ту је мртва и кућа и људи.
Сердар Радоња
За сваку те работу
питасмо;
а гледа ли принципа, војвода?
Војвода Драшко
Гледах, брате, као
тебе сада.
Сердар Радоња
А бјеше ли какав,
аманати? 1625
Војвода Драшко
Бјеше човјек те од
средње руке;
да не бјеше под оним именом,
не шћаше се бојат од урока.
Сердар Радоња
Како ли се зваше,
војевода?
Војвода Драшко
Валијеро... и већ
не знам како. 1630
Сердар Иван
Пита ли те што за
ове краје?
Војвода Драшко
Пита, брате, не
знам ни сам како.
Ја изидох пред њим с Грбичићем,
поклоних се како ми рекоше.
Пут мене се поосмјехну принцип, 1635
распита ме за наше крајеве,
и шћах рећи љуби Црногорце,
јер спомену све редом бојеве
ђе су наши помогли Млеткама.
Па послијед поче ђетињити; 1640
запита ме за наше сусједе,
за Бошњаке и за Арбанасе:
Кад ухвате - каже - Црногорца,
било жива ал' мртва у руке,
хоће ли га изјест, што ли раде? 1645
Ђе изјести, ако Бога знадеш,
ка ће човјек изјести човјека?
Ма сам чуо - опет ми говори-
један народ тамо змије једе.
Какве змије, честити принципе? 1650
А гадно је на пут погледати-
све се длаке најеже човјеку!
Кнез Јанко
Ја мним те је
дочека лијепо?
Војвода Драшко
Но лијепо, него
прелијепо!
Обећа ми и што му не исках. 1655
И помислих кад од њега пођох:
благо мени јутрос и довијек,
ево среће за све Црногорце,
дајбуди ћу повест доста праха
да с' имају чим бити с Турцима. 1660
Кад послијед, све оно излиња,
ка да ништа ни зборено није.
И посад му не бих вјеровао
млијеко је да рече бијело.
Кнез Роган
А како те рањаху,
војвода? 1665
Бјеху ли им лијепа јестива?
Војвода Драшко
Ту не бјеше јела
изван леба,
но донеси некакве преслачке,
по три уре лижи докле ручај.
Два дијела ту бијаше пука 1670
јоште млади, а обезубили,
све лижући оне посластице.
Од жеље се сад наједох меса.
Вук Мићуновић
Фала Богу, јест
велико чудо!
Види те ли овде у Котору 1675
баш овога Совру провидура
и осталу господу млетачку?
Воли су ти кокош али јаје
него овна али груду сира.
Које чудо могу на годину 1680
кокошаках они позобати!
Па погини у оно господство,
спушти куље, а обриви брке,
а поспи се по глави пепелом,
а брњице ка у жене уши. 1685
Како тридест напуни годинах,
сваки дође као бабетина,
од бруке се гледати не може;
како пођи мало уза стубе,
ублиједи како рубетина 1690
а нешто му заиграј под грлом,
рекао би, онај час умрије!
Сијеку пецива и сједоше на ручак. Сердар Јанко пита чи је брав
те му он у плеће гледа, и кажу му да је Мартина Бајице.
Сердар Јанко
Дивна плећа, а
дивно ли пише!
Благо теби за довијек, старче,
чудно ли ћеш нешто доживјети! 1695
Кнез Роган
Које држе да је
наша страна,
ал' од крста али је од стуба?
Кнез Јанко
Ми смо вазда од
крста држали.
Кнез Роган
Хиљаду сам плећах
оглодао,
али ове не виђех несреће. 1700
Чије ово плеће те га гледам?
Његова се кућа угасила,
у њу неће кокота појати;
а ево је насред њега шупље
ка да га си силом прошупљио, 1705
а по њему двадесет гробовах
и ни један није изван куће.
Сви
гледају оно плеће и чуде се какво је. Питају од чијега је брава,
и кажу им да је од брава Скендер-Аге Медовића.
Кнез Јанко
(гледа једно плеће и прича из њега)
Има овај двадесет
говеди,
гувно му је код куће лијепо,
на кућу му шљеме доста јако, 1710
јаки су му и лијепи коњи;
крије негђе замотуљак парах,
ма бих река да их није много,
и за њих му сви у кући знају.
Вукота Мрваљевић (прича из плећа)
Чудна негђе
пустога плијена, 1715
но је крвав, да га Бог убије:
Косово је око њега легло!
Вук Мићуновић
Што бајете као
бајалице
али бабе кад у боб врачају?
Што ће знати мртве костурине 1720
како ће се коме догодити?
Вукота Мрваљевић
Које јаде ти тобож
мудрујеш?
А ти више у њима проричеш
но који му драго десетиња.
Не даш нигда плећа оглодати, 1725
но их грабиш из устах људима;
мени си их стотину узео
да ђавола приђе у њих видиш.
У то ти је прошло по вијека!
Војвода Батрић
Дану, Вуче из
Љешева Ступа, 1730
узми гусле да нас разговориш;
кад је добро, нека је и боље.
Вук Љешевоступац (поје)
Чево равно,
гњијездо јуначко,
а крваво људско разбојиште,
многе ли си војске запамтило, 1735
многе ли си мајке ојадило!
Људске су те кости затрпале,
људском си се крвљу опјанило;
вазда раниш од Видова дана
јуначкијем и коњскијем месом 1740
гавранове и мрке вукове!
Страшно л' бјеше једном погледати:
дим те црни бјеше приклопио,
сто хиљадах притисло Тураках,
око тебе пушке грмијаху, 1745
фриштијаху хиљаде момаках
а гракаху на јата вранови.
Иза тмине и сунце огрије:
пред вечер се над тобом изведри,
Турке мртве по тебе бројасмо, 1750
погодит се нигда не могасмо
око броја, колико их бјеше.
(оставља
гусле)
Војвода Батрић
Дану, Вуче, немој
прекидати,
разговора без таквога нема.
Вук
Не умијем, војвода,
па је љепше оставити.
Пуцају пушке уз поље, пјевају људи, има их около сто и педесет.
Војвода Драшко
Ко је оно, ка да
су махнити? 1755
Сердар Јанко
Оно су ти свати
Мустафића,
а жени се Суљо барјактаре
синовицом с Обода кадије.
Вук Мићуновић
Ма нијесу сви
сватови Турци,
него има и Црногорацах. 1760
Сердар Јанко
Има онђе и
Црногорацах
мало мање него половина.
Вук Мићуновић
Куд су шћели
потрпезне кучке,
Бранковићи и лижисахани?
Што им оће друштво са Турцима? 1765
Кнез Јанко
А каква је то
вражија женидба
кад вјенчања никаква немају,
но живују ка остала стока?
Сердар Јанко
У њих нема никаква
вјенчања,
но погодбу некакву учине 1770
ка да краву наполи предају.
Они жене у чељад не броје,
но их држе ка продано робље.
Они кажу: Жена је човјеку
слатко воће ал' печено јагње. 1775
Док је таква, нека је у кућу;
није л' таква, са њом на улицу!
Кнез Роган
Хвала Богу,
пасјега милета,
ка је опит са злом и неправдом!
Ђе допире, ту закона нема; 1780
закон му је што му срце жуди,
што не жуди у Коран не пише.
Поју
сватови уз поље.
Сват Турчин
Гергелезе, крило
од сокола,
те на хата у рају полеће,
самовољно, без никаква зора, 1785
пред Пророка приђе да изађеш;
хурије те дивне заробише
те си нама тако закаснио.
Излаз к нама, часа не почаси,
на твојега крилата халата! 1790
Не заборав' сабље и миждрака
и твојега бича пакленога,
јер су Власи уши подигнули,
да окупиш стоку у торину.
Вуци су ти љуто погладњели; 1795
нек ти сине сабља дамаскија,
да не лају пашчад на Пророка!
Сват Црногорац
Ђе си, Марко,
нагнута делијо?
Иако си турска придворица,
ал' си опет наша перјаница. 1800
Појаш', Марко, твојега, Шарина,
од оружја ништа не узимај
до твојега тешка шестоперца;
њим Алију згоди међу плећа,
па му на част Пророк и хурије! 1805
Сват Турчин
Илдериме, свечев
буздоване,
мало ли ти би крстове вјере
међ' истоком и међу западом
да истрчеш хата крилатога,
дамаскију да крви напојиш, 1810
да најстрашним постанеш шехитом,
но се диже да Фатиму ћераш,
јединицу светога Пророка?
Ту сагр'јеши Богу и Пророку;
ко им скриви, он им грдно плати! 1815
Ал' ти просто диново млијеко
када Босни саломи рогове,
кад све покла што не посунети ;
само факир остави фукару
да нас служи, а пред крстом тужи. 1820
Сват Црногорац
Обилићу, змају
огњевити,
ко те гледа, блијеште му очи!
Свагда ће те светковат јунаци!
Мрцино нам круну не упушти
кад падиши стаде под вилице, 1825
када дину загази у чорбу.
Сат те виђу на твојега Ждрала
ђе разгониш код шатора Турке.
Што ће бити, ко ће угодити?
Срб и Турчин не слаже се нигда, 1830
но ће прије море ослачати.
Сват Турчин
Држ, Алија,
курвино копиле,
Котарке се младе разбјежаше!
Срамота је сивоме соколу
ћерат дуго јато јаребицах,
1835
па за себе не уловит меса.
Удри, Тале, твојом дреновачом,
под њом пучу ребра ка ораси!
Половина главе изгубите,
не оставте Косу у кавуре; 1840
такво воће није за кавуре.
Сват Црногорац
Бјеж, Комнене,
задрта делијо,
кад си такву срну уловио!
Већ си доста одморио крила,
нијесу ти далеко Котари;
1845
вјера ти је Хајки омилила,
једва чека да ти се прекрсти.
Забобоњи, Старино Новаче,
сврх Клисуре, ка си научио,
јер су дину уши заглибиле; 1850
пробуди му бухе у кожухе.
Не пушт', Бајо, жива ђавољега;
нека свати не буде планине
без питања твога ал' Лимова.
Излази Мустај-кадија и моли момчад да не поју онаке пјесне покрај
сакупа Црногорскога, да не буде од главарах коме што жао, него
нека
поју сватовске пјесне, и он сам почиње појати.
Мустај-кадија
Не плач', мајко,
дилбер Фатиму: 1855
удата је, није укопата;
ружа с струка није пала свог,
но у бостан пренешена свој.
Фатиму ће Суљо држати
као очи своје у глави.
1860
Фатима је струком дивота,
очи су јој двије звијезде,
лице јој је јутро румено,
под вијенцем гори Даница;
уста су јој паром срезана,
1865
усне су јој ружом уждене,
међ' којима каткад сијева
сњежна гривна ситна бисера;
грло јој је чиста филдиша,
б'јеле руке - крила лабуда. 1870
Над цвијећем плива зорњача,
а возе је весла сребрна.
Благо одру на ком почине!
Сват Црногорац
Соко мрзи поља од
прашине,
соко неће жабу из лужине, 1875
соко хоће високу литицу,
соко трази тицу јаребицу;
јаребица танка и плашива,
ма тијела како ватра жива.
Сват Турчин
Не дангуби,
сватски првијенче, 1880
сахати су данас ка године,
хоће нам се Суљу одужити.
Бог је драги неколико дана
тандарихе земљи поклонио;
грехота је да их поткидамо. 1885
Војвода Станко
Чудне бруке, грдне
мјешавине!
Чујасте ли како се појаше?
Залуду се недружина друже,
све некакви приговори стари:
Милош, Марко - Мујо и Алија! 1890
Приправља се, док одједном пукне;
већ превире капа на све стране.
Вук Мандушић
Ема шта се друже с
крвницима,
а у један кота да их свариш,
не би им се чорба смијешала! 1895
Вук Мићуновић
Безобразне,
обрљане курве,
повукуше те нам образ грде!
Јуначкога не знају поштења,
а не би се вукли за Турцима.
Мрзни су ми они него Турци, 1900
а не мислим за њих ни за Турке.
Бадава се инате с Турцима
кад им лижу, ка пашчад, сахане!
Богдан Ђурашковић
Они шћаху све
онако појат,
но им не да подмукла лисица. 1905
Видите ли онога кадије?
Друга нема у четири земље.
У њега су медене ријечи,
увија се ка враг око крста,
ама пунан губе и лукавства; 1910
крвника га ришћанскога нема-
заклала га пушка црногорска!
Прођоше сватови.-Мало стаде, ево покајнице уз поље, и тужи сестра
Батрићева пред њима.
|
|
