Сестра Батрићева
Куда си ми улетио,
мој соколе,
од дивнога јата твога,
брате рано?
Да л' невјерне не зна Турке,
Бог их клео!
1915
е ће тебе преварити?
дивна главо!
Мој свијете изгубљени,
сунце брате!
моје ране без пребола,
рано љута!
моје очи извађене,
очни виде!
Коме браћу ти остави,
братска хвало,
1920
и старога баба Пера,
куку, Перо!
и три младе сестре твоје,
кукавице?
Седам снахах што ошиша?
њима празно
Што не чува младу главу,
људска вило;
што крвника њом наслади,
братска дико?
1925
На вјеру те посјекоше,
невјерници!
Дивно л' Травник окитише,
то платили!
са лијепом главом твојом,
куку, леле!
Ко ће чете сакупљати,
четовођа,
ко л' крајини бранит крило,
братско крило,
1930
ко ће турске главе сећи,
остра сабљо?
Да погибе у бој љути,
убојниче,
ђе се српски момци грабе,
младо момче,
око главах и оружјах,
просте ране;
но на вјеру у невјере,
вјерна главо!
1935
Да ми се је помамити,
сестри црној,
да те како заборавим,
кукавица,
е презгодна глава бјеше,
млади брате!
Да уз цара сједијаше,
мудра главо,
шћаше царев везир бити,
сестри тужној;
1940
да код краља сједијаше,
мој младико,
ђенерал му шћаше бити,
моја ружо!
Да се могу разговорит,
срце моје,
а са мртвом твојом главом,
кам да ми је!
да ти црне очи виђу,
очи моје,
1945
да пољубим мртву главу,
мјесто брата,
да очешљам дуги перчин,
јаох мени!
и јуначку чалму свежем,
сестра грдна!
У крвничке сад си руке,
платили те!
нагрдиће красну главу,
прекрвници!
1950
Ти ћеш много браће наћи,
куку нама!
биранијех соколовах,
куку, браћо!
по бедему од Травника,
Бог га клео!
Главе братске познат нећеш,
нама празно!
јере су их нагрдили,
невјерници!
1955
Куд ће твоја млада љуба,
куку њојзи!
двоје ђеце твоје лудо,
сирочади?
Што ће јадни ђед ти Бајко,
мој Батрићу,
који те је одњивио?
тешко њему!
Просте твоје љуте ране,
мој Батрићу,
1960
ал' непрости грдни јади,
куку роде!
е се земља сва истурчи,
Бог је клео!
Главари се скаменили!
кам им у дом!
Сви главари плачу, и кад чуше име Батрићево, сви плачући изидоше
пред покајнице. Како се састаше с њима, знадоше што је. Сестра се
Батрићева загрли с ђедом Бајком (кнезом), уграби му нож иза паса
и
уби сама себе; Бајко се пренемогне и паде според унуке мртве.
Вук Томановић
Хвала Богу, велике
жалости
што нас нађе данас изненада! 1965
Свак ћути и плаче.
Вук Мићуновић
Ох до Бога, а ох
довијека,
да чудно ли с главе погибосмо!
Кнез Роган
Осамдесет већ имам
годинах;
сто путах сам гледа Црногорце,
гледа Турке, а гледа Латине- 1970
младе главе онакве не виђах!
Вук Томановић
У ове се горе нигда
није
онаквога младета дизало.
Оно бјеше јунак под крилима!
Гледа сам га ђе скаче с момцима: 1975
скочи с мјеста четрнаест ногах,
а из трке двадест и четири;
по три коња загона прескочи.
Вук Мићуновић
Што је фајде крити
оно што је?
Онаквога сивога сокола 1980
Црногорка јошт рађала није!
Не могаше човјек нигда знати
ал' је згодни али је ваљасти,
ал' је мудри али је љубавни!
Шест путах сам с њим на муку био 1985
ђе прах гори пред очи јуначке
и ђе главе мртве полијећу-
јошт таквијех очих гвозденијех
ја не виђех у једнога момка.
А немаше јошт двадест годинах. 1990
И што ћу вам крити, Црногорци,
живо ми је срце покосио
и нашу је земљу оцрнио!
Вук Томановић
Он не бјеше но само
настао,-
Црногорца већ бјеше свакога 1995
он готова претека јунаштвом:
седамнаест али осамнаест
бјеше главах посјека турскијех!
Војвода Батрић
Бог га јаки и мртва
убио!
Како мога вјероват Турцима, 2000
тере им се на вјеру опушта?
Вук Томановић
Вјеран бјеше јунак
мимо људе,
па га оно пашче Ћоровића
избезуми некако на братску,
те срамотно, црн му образ био! 2005
Сердар Јанко
Је ли му се кућа
ископала?
Вук Томановић
Не, сердаре, али што
за фајду?
Остало је двоје ђеце мушко,
једно другом воде дат не може;
и згодна су ка двије јабуке. 2010
Него ко ће ђецу дочекати?
Кнез Јанко
Колика му брата
остадоше?
Вук Томановић
Седам братах, сви
седам једнаци.
Кнез Јанко
Хоће ли га осветити,
Вуче?
Вук Томановић
Хоће, кнеже, али што
за фајду? 2015
Кнез Јанко
Како зашто? Што
говориш, чоче?
Да га могу добро осветити,
ка да би га из гроба дигнули!
Кнез Јанко
Ада ова несрећна
невјеста,
те се данас уби међу нама, 2020
љуће ми је на срце завила
но несрећна глава Батрићева.
Сердар Јанко
Не збори нам, кнеже,
за те јаде!
Ни овакве јошт није жалости
на много се мјестах догађало; 2025
но јој пуче срце у прсима
а обрну свијет наопако
за онијем сивијем соколом,
па не мога одољет жалости,
него живот узе сама себи. 2030
Кнез Роган
Невоља је, браћо, да
с' убије!
Кам би црка од ове жалости,
а не сестра за онаквим братом,
е предиван бјеше, јад га наша!
Кад се шћаше ођест куд да иде, 2035
па обуци оне пусте токе,
шал црвени свези око главе,
а пани му перчин низ рамена,
двије пушке метни за појасом,
а припаши мача о појасу, 2040
а у руке узми џефердара,-
красна лица, висок као копље!
Кад помислим и ја какав бјеше,
распале се уз мене пламови!
Главари сједе около Вељега гувна и разговарају се, док ево ти
три четири стотине Озринићах, Цуцах и Бјелицах. Сви посједаше
пред главаре и држе дуге пушке уз рамена.
Сердар Вукота
Добро дошли! Што је
било, људи? 2045
Кренули сте некуд ка на војску!
То вам није без неке невоље;
да се није ко покла, Бога ви?
Војник
Не, сердару, јошт
није покоља,
ема би се могло дослутити. 2050
Други од војниках
Попе цуцки, да' им
оно писмо
те си писа међу свима нама,
па се с њиме нека разговоре,
е ћемо их грајом заглушити.
Поп Мићо дава писмо владици Данилу. Владика га гледа и не говори ништа.
Кнез Јанко
Што је било? Што
пише, владико? 2055
Владика Данило
Не може се оно
прочитати.
Даје га владика кнезу Јанку да га попу поврати.
Кнез Јанко (гледа га)
Дивна писма, јади га
убили!
Красно је на карту сложено,
као да су кокошке чепале.
Свак се смије. Кнез Јанко дава писмо попу и говори му.
Кнез Јанко
Попе Мићо, држ ти
ово писмо, 2060
те прочита', да знамо што пише!
Поп Мићо узимље писмо, дуго га гледа и почиње читати:
Поп Мићо (чита)
... ум ... дам ...
ам ...
... би ... ну ... но ...
... на ... ша ... ра ...
Вук Мићуновић
Лијепо ли ова сабља
чита,
дивно ли нас данас разговори!
Аманати, ђе научи тако?
Јесу ли те у Млетке шиљали? 2065
Када своје тако осијецаш,
ада што би с туђијем чинио?
Поп Мићо
Ти се, Вуче, када са
мном ругаш?
Какав наук, такво и читање!
Да сам има бољег учитеља, 2070
те бих и ја данас боље чита.
Ка је, да је, о њему се бавим.
Ко ће боље, широко му поље!
Вук Мићуновић
Ја ти не бих
предавао бира,
да се слушам, зрно дађавоље. 2075
Поп Мићо
И не дају жита ни у
шаку,
до по руно и по груду сира;
па и то ми дају ка на силу.
Да ли не знаш наше даваоце?
Вук Мићуновић
Аманати, не наиједи
се! 2080
А како им читаш летурђију
кад овако у писмо затежеш?
Поп Мићо
Аманат ми, ја је и
не читам,
нити ми је књига за потребу,
нит' је када у цркву отварам. 2085
Напамет сам је добро утврдио
летурђију, крстит и вјенчати,
ка и друге помање потребе;
па кад ми је које за потребу,
испојем га ка пјесну на уста. 2090
Кнез Јанко
Чудна попа, јади га
не били,
у свијет га оваквога нема!
Све у смијех и у грају.
Сердар Вукота
Дану причај који што
сте дошли,
да идемо, да не замрчемо.
Један Цуца
Причаћемо, а имамо
доста! 2095
Проста сабља по сто путах турска,
од Косова која нас сијече,
при злу томе, ако је истина.
Ево има шест-седам годинах
ка доходи једна пророчица 2100
међу нама. Из Бара се каже.
Дава траве и нешто лијечи,
и запише нечесове гради
да човјека пушка не убије.
Свак је држи, опрости ми, Боже, 2105
ка да духом светијем прозире.
Донио је ђаво међу нама
ево има двије три неђеље,
па је сада, што није никада,
ударила каживат вјештице. 2110
Двадест их је до сада казала,
и сама је себе обличила;
на њих више но педесет главах
што су оне свакоју изјеле,
а све ђеце која су помрла 2115
и момчади те пушка убила.
Па се народ цио помутио,
нико не зна шта хоће да ради;
помрзјело све једно на друго.
На чудо смо и на јаде били 2120
раздвајући да се не искоље.
Једва смо их овамо савили,
еда како ви то претечете.
Вук Мићуновић
Чудне стоке, Бог их
посјекао,
око шта се имало поклати! 2125
А ђе ви је та злосрећна баба
те међу вас нож крвави вргла?
Исти Цуца
Ево смо је довели са
собом
да пред вама ово посвједочи.
Она збори да ће све казати; 2130
и казује, Бог је посјекао,
ка да човјек све очима гледа.
Излази пророчица и вјештица.
Кнез Јанко
Кажуј, бабо, јеси ли
вјештица?
Баба
Јесам, кнеже, није
фајде крити.
Кнез Јанко
А како се градите
вјештице? 2135
Баба
Ми имамо једну траву
за то,
па ту траву у лонац сваримо,
из лонца се редом намажемо;
иза тога будемо вјештице.
Кнез Јанко
Па послијед што се
од вас ради? 2140
Баба
Купимо се на мједено
гувно,-
нико не зна до нас ђе је оно.
На вратила о марчу јашемо,
договоре кријући чинимо
какво ћемо зло учинит коме. 2145
Живином се сваком промећемо;
возимо се на сребрна весла,
лађа нам је кора од јајета.
Зла мрзноме чинит не можемо;
а ко нам је мио али својта, 2150
траг по трагу његов ископамо.
Сви из гласа
Видите ли како не
зна ништа!
Истина је све што је казала;
не би сама себе наружила
да у тај лик није обештана. 2155
Па се каје, ставила се душе,
јере види траг ни ископаше.
Кнез Јанко
Слушај, бабо, све ти
вјерујемо:
може бити и мједено гувно,
јахати се може на вратило, 2160
ма за лађу и весла сребрна,
то ти нико вјеровати неће,
ер је сасма преништава лађа.
Баба
Истина је, мој мили,
душе ми!
А како бих данас придизала 2165
када висим ногама у гробу?
Него сам се једном покајала;
волија сам поћи под гомилу
са свијема те смо тога лика
но зла чинит како смо до сада, 2170
да ако ми лакше души буде.
(и плаче баба)
Кнез Јанко
Чудна врага, видите
ли, браћо?
Хвала Богу, има ли вјештицах?
Кнез Роган
Има, кнеже, некијех
рогошах,
под облак ће устријелит орла! 2175
Вук Мићуновић (владици)
Ти, владико, знаш
дубоке књиге;
налазиш ли у њима вјештице?
Владика Данило
Ђе вјештице, што
говориш, Вуче!
Нема тога ни у једну књигу.
Сврх мене се сви овде куните, 2180
то су бабске приче и мудрости;
него лаже ова бабетина,
али може нешто друго бити!
Сви главари:
Кажуј, бабо, рашта
си лагала,
ал' на нашу душу под камење! 2185
Није шала што си учинила:
помутила три мучна племена
и крваву сабљу извадила!
(Баба
се препада и дрхти.)
Баба
Кажаћу вам, ал' на
исповијест,
па чините шта хоћете са мном. 2190
Кнез Јанко
Нема, бабо, овде
духовника,
нако ћемо послат попа Мића,
а он књиге уза себе нема.
Него кажуј, ал' ћеш под гомилу;
не варај се, друго бит не може! 2195
Баба (дрхтећим гласом казује)
Кад се справљах из
Бара на овамо,
док ево ти једнога каваза
ђе од паше за мене дошао;
поведи ме на Скадар везиру.
Везир бјеше чуо што се ради, 2200
да договор међу се имате
на домаће ударити Турке,
па ме посла да вас ја помутим,
да се о злу своме забавите.
Научи ме све како ћу радит, 2205
и рече ми, душа му проклета:
"На тебе се нико ставит неће,
јер ти често идеш међу њима."
Запријети кад од њега кренух:
"Не смути ли, бабо, Црногорце, 2210
кунем ти се турском вјером тврдом:
имаш дома десет унучади
и три сина, сва три ожењена,-
све ћу ти их затворит у кућу,
па у живи огањ изгорјети!" 2215
Та ме сила, браћо, наћерала
те помутит хоћах Црногорце.
Тада
скочи народ цио, узми камење да је под гомилом метну, али
је не пусте главари, но је с муком одбране.
Разиђоше се дома свиколици; само
неколико главара остадоше на Цетиње
да притврде свој договор.
* * *
Смркло се; сједе главари около огња.
Излази мјесец крвав, и би велики потрес.
У то исто доба дође к њима стари и слијепи игуман Стефан с
бројаницама у
руке.
|
|
